Izvor: RTS, 30.Jun.2009, 15:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ćutali dok su profitirali
Za jednu od najvećih prevaru na "Volstritu" osim Bernarda Mejdofa, krivi su svi, od političara i finansijskih regulatora pa do malih investitora, ocenjuje londonski "Fajnenšel tajms". Mejdof osuđen na 150 godina zatvora.
Slučaj američkog berzanskog špekulanta Bernarda Mejdofa, koji je osuđen na 150 godina zatvora zbog najveće finansijske pronevere u istoriji SAD, pokazuje da su za takvu prevaru krivi svi od političara >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i finansijskih regulatora pa do malih investitora, ocenjuje londonski "Fajnenšel tajms" (FT).
Ocenjujući da vrtoglavi obim te prevare zahteva oštru kaznu, američki oblasni sudija Deni Čin osudio je juče Bernarda Mejdofa na 150 godina zatvora koliko su i tražili tužioci.
Mejdofovi advokati tvrdili su da bi 12 godina bilo sasvim dovoljno da njihov 71-godišnji branjenik provede ostatak života u zatvoru.
Mejdof je tokom 20 godina prevario na stotine individualnih investitora i dobrotvornih društava za više od 65 milijardi dolara, u takozvanoj piramidalnoj šemi, u kojoj je novcem novih ulagača plaćao dividende onima koji su se učlanili pre njih.
Sudija Čin je rekao da je "gaženje poverenja bilo ogromno" i da se nada da će takva kazna odvratiti druge od planiranja sličnih prevara. Žrtve u sudnici aplauzom su pozdravile izricanje presude.
Tvrdeći da je delovao sam, Mejdof se predao vlastima u martu i odmah priznao krivicu, tako da mu nije ni suđeno. Mejdof se izvinio prisutnima u prepunoj sudnici rekavši da će "sa tim bolom provesti ostatak života".
Sudija je u obrazloženju presude rekao i da tokom suđenja nije stekao utisak da je Mejdof naročito pomogao tužilaštvu u istrazi, ili da je tokom ispitivanja izneo kompletne podatke o svojim poslovnim poduhvatima.
Za prevaru potrebno mnogo "babica"
Londonski list ocenjuje da Mejdofov slučaj pokazuje kako je za nastanak takve prevarantske finansijske konstrukcije bilo potrebno mnogo "babica".
Piramidalne šeme poput Mejdofove obično se sruše za samo nekoliko godina, jer je prosto nemoguće izvući nova sredstva kako bi se isplatili raniji investitori.
Duži period finansijskog buma stvorio je svojevremeno plodno tle za razne vrste prevara, tokom dobrih vremena manje investitora je tražilo svoj novac natrag, a komplikovani investicioni paketi, koje niko nije razumeo, učinili su da visoki profiti koje je nudio Mejdof izgledaju manje neverovatno.
Ipak, krivicu za epilog treba tražiti na više strana, ocenjuje FT.
Američka Komisija za hartije od vrednosti, osnovana 1934. upravo da bi štitila investitore, ignorisala je upozorenja koja su stizala, kriv je i Volstrit na kojem su direktori nekih vodecih svetskih banaka imali saznanja i sumnje u Mejdofa, ali ih nisu prijavili vlastima.
List piše i da su sumnjali pojedini krupni investitori koji su fantastične rezultate bivšeg direktora berze "Nasdak" pripisivali insajderskim informacijama, ali nisu imali ništa protiv profita koji im je stizao.
Najzad, krivi su i mali investitori koji, zavedeni Mejdofovom aurom eksluzivnosti, nisu videli šta se krije iza "dima i ogledala".
Političari i finansijski regulatori danas ispisuju nove propise i pravila kako se cela ta priča ne bi ponovila. Pametnije bi možda bilo da se radi na obnovi starog dobrog zdravog razuma i osećaja za realnost, zaključuje "Fajnenšel tajms".
