Izvor: Politika, 20.Jun.2014, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čudesna holandska (od)brana
Najveća pokretna brana u svetu jeste holandski štit od mora i reka – Temza zaustavljena pokretnom barijerom
Poznato je, na primer, da bi London bio stalno pod vodom da na Temzi nije postavljena pokretna barijera sastavljena iz deset montažnih delova u dužini većoj od 700 metara! To jeste poduhvat Englezima na čast. Ali, najveće poštovanje izazivaju Holanđani koji su posle vekova stradanja i od mora i od reka, uspeli da sagrade „Deltu”, najsloženiji sistem >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odbrane od vekovima neobuzdanih velikih talasa. Uhvatili su se u koštac s vodom, ostvarujući sistem zaštite „Delta plan” s trinaest projekata , među kojima je najvažnija najveća pokretna „ekološka” brana na svetu, koja zatvara estuarijum (levkasto prošireno rečno ušće u koje ulazi more za vreme plime, zaliv) reke Šelde.
Džinovska brana sastoji se iz tri dela, a duga je 2,8 kilometara. Na njoj su 63 otvora. Skelet konstrukcije drži 66 nosača od kompresovanog betona.U toku mirnih perioda, kroz otvore se propušta morska voda. U slučaju oluje ili izlivanja nafte, oni se zatvaraju. To se dogodilo svega 23 puta od 1986. godine.
Stihije poslednjih sedam vekova, čas sa mora, pa s reka, plavile su stotine gradova, rušile brane, nosile sela, a za sobom ostavljale ništavilo i na desetine hiljada ljudskih žrtava. U Holandiji se vodi hiljadugodišnja borba između čoveka i mora. Nakon rušilačkih vodenih ataka, Holanđani su rešili da se svim snagama odupru objektivno nesavladivim naletima vode. Otpočeli su složenu konstrukciju odbrane. Obnovili su 4.600 kvadratnih kilometara niske zemlje, otete od vode koju su zaštitili branama i nasipima. Osvojili su još dodatnih 6.000 kvadratnih kilometara zemlje koja je bila pod morem.
„Delta plan”, započet odmah posle poplava 1953. završen je 1997. Njime je utvrđeno zatvaranje svih estuarijuma koji razdvajaju holandska ostrva, u zoni Rajne, Meze i delti reke Šelde. Velika brana je otvorena samo za pristup lukama Roterdama i Antverpena, dok su svi estuarijumi ka Severnom moru odvojeni, a linija holandske obale skraćena za 700 kilometara. Pored odbrane od poplava, „Delta plan” je omogućio izgradnju sekundarnih brana sa odvodnim kanalima, pomoću kojih su napravljene bolje podele morskih i rečnih voda. Tako je sprečeno povećanje koncentracije soli na površinama gde je vodeni pritisak jednak atmosferskom pritisku, što šteti poljoprivredi, ali i smanjuje zalihe pijaće vode.
Svaki izolovani estuarijum pretvoren je u slatkovodno jezero namenjeno različitim namenama (navodnjavanje, pecanje, turizam, nautički sportovi i slično). Nakon niza hidrotehničkih radova na području reke Rajne od 1958. do 1969. godine, otpočeta je izgradnja velikih odvodnih kanala na jugu ušća Rajne u more, za rezerve slatke vode koje bi u isto vreme vezale more i dve reke, Rajnu i Mezu. Sa 17 čeličnih otvora raspoređenih na dužini od 4,5 kilometara, brana kod Heringvlijeta sprečava slanu morsku vodu da stigne do estuarijuma, propuštajući samo slatku rečnu vodu.
Pokretna brana je projektovana tako da potraje 200 godina i smatra se jednim od sedam modernih svetskih čuda. Da li vas interesuje koliko košta održavanje ove impozantne građevine? Sedamnaest miliona evra godišnje.
Štit za jezgro Beograda
Najbolje bi bilo da se jezgro Beograda od vode brani kombinacijom stalnih objekata (kojibi trebaloda se rekonstruišu) i montažnih mobilnih elemenata. Mobilni elementi postavljaju se prema potrebi i njima se povećava stepen zaštite branjenog područja u periodu sprovođenja odbrane od poplava do nivoa hiljadugodišnje vode. Prednosti mobilnih sistemasu pristupačne cene, brza i efikasna montaža (bez mnogo ljudstva) i činjenica da mogu ponovo da se primene. Za sada takve mobilne sisteme zaštite imaju samo Golubac na Dunavu i Novi Sad. Montažno-demontažne pregrade sigurno bi dobro odbranile Beograd i veće gradove od poplava, a njima se mogu zaštititi i pojedinačni važni objekti.
Branka Jakšić
objavljeno: 21.06.2014.
Pogledaj vesti o: London
