Izvor: Politika, 26.Feb.2012, 00:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Četvrta u Srbiji, prva u Evropi
Zvuči neverovatno, ali tako je. Bobana Veličković još nijednom nije bila seniorska prvakinja Srbije, a već dva puta postala je najbolja Evropljanka u gađanju iz vazdušnog pištolja.
Uz novo zlato osvojeno prošle nedelje na Evropskom šampionatu u Vierumakiju u Finskoj izborila se i za debi na Olimpijskim igrama i ovog leta u Londonu pucaće za olimpijske trofeje. Domaći mogu da sačekaju.
I u životu Bobane >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Veličković dvehiljadita je bila prelomna. Imala je deset godina i prvi put je otišla na strelište u rodnom Boru. Kao i svi klinci počela je da vežba sa običnom serijskom vazdušnom puškom, a iz prikrajka na kampovima i treninzima posmatrala je starije takmičarke sa sjajnim pištoljima, posebno Brankicu Zarić, svog prvog idola. Četiri godine kasnije stasala je pištolj, a Brankica Zarić, pa Jelena i Zorana Arunović i, najzad, kada je pristigla za seniorsku konkurenciju, Jasna Šekarić bile su krive što nije uspevala da pogodi „zlato” na domaćim takmičenjima. Prošle godine na Prvenstvu Srbije bila je tek četvrta i malokalibarskim i vazdušnim pištoljem...
A godinu dana ranije, sa samo 20 leta, prvi put postala je seniorska šampionka Evrope. Sad je već dvostruka. Uz to, osvojila je zajedno sa Zoranom Arunović, inače svetskom šampionkom, i Jasnom Šekarić, koja zasluženo nosi titulu „strelca milenijuma”, bronzanu medalju u ekipnoj konkurenciji. To im je već treći zajednički trofej na evropskim šampionatima, jer su i 2010. u Merakeru i prošle godine u Breši osvojile zlatnu medalju.
Ali, 22-godišnjoj devojci iz Bora važnije od novog „zlata” i nove „bronze” je olimpijska „viza”. Zbog nje je trenutno „zamrznula” studije, čak je i MK pištolj stavila u drugi plan i bila se potpuno posvetila vazdušnom pištolju, jer je Evropsko prvenstvo u Finskoj bilo poslednja prilika da postane olimpijka. Želela je plasman u finale, među osam najboljih, jer bi joj to donelo olimpijsku vizu, a bila je bolja od svih 79 rivalki. Sada kaže da joj je naredni korak – olimpijska medalja, ali i da ona ne mora da „dođe” u Londonu.
Ipak, zajedno s trenerom Bobanom Markovićem, s kojim radi od prve dijabole, učiniće sve što je u njenoj moći da to bude već u Londonu. S ponosom ističe da je njen klub Bor 030 nedavno dobio moderno strelište, zahvaljujući Rudarsko-topioničarskom basenu, gradu i gradskom sportskom centru (prećutkuje da su njeni evropski uspesi direktan povod), a u pomoć je priskočio i Bobanin otac Zoran, koji je uz pomoć prijatelja napravio „semafor” na malokalibarskom strelištu da se više ne puca na komandu, već na znak elektronike kao svuda u svetu.
Podršku porodice, Bobana Veličković ističe kao važnu za sve dosadašnje uspehe (još kad bi četiri godine mlađu sestru uvukla u streljaštvo...), ali i druženje na treninzima i takmičenjima sa Zoranom Arunović i Jasnom Šekarić, u čije se iskustvo i znanje obe mnogo uzdaju.
Za svaki slučaj, tu je i detelina sa četiri lista, na lančiću oko vrata, na mobilnom telefonu, na odeći...
Živko Baljkas
objavljeno: 26.02.2012.
