Izvor: Blic, 10.Okt.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čekajući Godoa
Ono što prvo treba da uradite kada uđete u „Little Bay“ jeste da ne časeći časa poručite jelo. Uredu, to treba da učinite u svakom restoranu, ali ovde je bitno da ne oklevate, jer evo šta se dogodilo kad sam ja posetio „Little Bay“.
Ljubazna kelnerica rezervisala nam je sto. Sve je, dakle, od rezervacije do smeštaja bilo u najboljem redu. Odmah s ulaza „Little Bay" nas je očarao konceptom. Posle četiri uspešna restorana u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Londonu, Piter Ilić, Britanac srpskog porekla, isti recept je bez greške preneo u Beograd. Stupite na vrata i čini vam se da ste u operi! Stolovi su u izdvojenim ložama: u parteru i na spratu. Svaka nosi naziv po jednog slavnog kompozitora. Kad smo ušli nije nas baš sačekala klasična muzika (izvodi se uveče uživo, postoji i program), ali se čula divna tema iz crtanog filma „Lepotica i zver".
A onda smo poručili i tu su počeli problemi. Krenuli smo sa uobičajenim starterima: potaž od karfiola (cena 150 dinara) i rolnica od dimljene piletine i pečuraka (195 din). Muzika je bila i dalje umilna, ali vreme je teklo i teklo. Posle više od pola sata pozvao sam kelnera i upitao ga da li bi bar potaž mogao da stigne, jer on je sigurno već skuvan. Prošlo je dodatnih deset minuta i na stolu se pojavila čorba, a malo zatim i rolnica. Brže-bolje, poručili smo sledeća jela: zapečeni plavi patlidžan sa mocarela sirom (395 din) i specijalitet: pileće grudi punjene mlevenom jagnjetinom sa nanom (595 din). Potaž i rolnice smo za to vreme gustirali natenane, jer smo videli „koliko je sati". Glavno jelo stiglo je nešto brže nego predjelo, ali smo počeli da ga jedemo tačno jedan sat pošto smo ušli na vrata restorana. Sve je delovalo pomalo godoovski. Do kraja ručka, sa prekratke muzičke matrice, ukupno tri puta smo čuli temu iz „Lepotice i zveri".
Nešto je u onih magičnih restoranskih posla sata za čekanje jela. Pristojno je da se hrana servira do trideset minuta nakon narudžbe, a ako je za pripremu potrebno duže, osoblje na to mora da vas upozori. No, zar se i u operi ne čeka predugo? Dođete i očekujete srceparateljne arije, a u početku dobijate samo rečitative. U restoranu „Little Bay" imate dovoljno vremena da uživate u ambijentu i, ako ga poručite, da kuverom (95 din) od veknica svežeg hleba i sirnog namaza zavarate glad. A kad dođu glavna jela? Nisu neukusna, ali treba priznati da se u mnogim beogradskim restoranima jede bolje. Ipak, ono što je najvažnije jeste da ni u jednom restoranu ove klase cene nisu tako niske. Zato svog poslovnog partnera obavezno izvedite u „Little Bay". On će samo na ovom mestu u Beogradu moći da pojede tradicionalni britanski ručak, a vi ćete se ulazom na izvanredni sajt restorana (www.littlebay.co.uk) pripremiti i predstaviti u najboljem svetlu. I na kraju za to nećete mnogo platiti. Za tri hiljade dinara dve osobe će dobiti reprezentativno okruženje, ponešto glamura (kelner se zove povlačenjem gajtana sa kićankom koji aktivira alarm za šankom), ljubazno osoblje i hranu koja je ukusna, iako vam neće ostati u dugom sećanju. Izaći ćete, na kraju, s osmehom na licu. Nije sve u novcu, ali luksuzna konfekcija uvek vas ostavi u uverenju da ste za svoje pare dobro prošli.
„Little Bay"
Dositejeva 9a
Hrana 3
Higijena 4
Usluga 2
Cene 5
