Izvor: Vesti-online.com, 16.Avg.2012, 09:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

“Carica Milica“ umesto “Mica ubica“

Zlatna srpska devojka iz Londona, Milica Mandić, polako počinje da shvata šta je uradila... A narod je to shvatio čim je naša gracija zapevala "Bože pravde" na pobedničkom postolju na Olimpijskim igrama, pa joj je nadenuo nadimak - "carica Milica". A ona to nije ni slutila...

Milica Mandić: Nadam se da je moguće ponoviti sve ovo u Riju

 

- Stvarno nisam mogla tako nešto ni da zamislim. Fenomenalno je to, oduševljena sam, jer sam do sada imala nadimak >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << “Mica ubica“, pošto je sport takav. Ipak za 11 godina nisam doživela nijednu ozbiljniju povredu. Tekvondo nije opasan, možda tako deluje - ističe Milica.

 

Bilo kako bilo, Srbija od subote, 11. avgusta, ne spava, a tek Milica... Ostvarila je snove već u 20. godini osvajanjem zlatne olimpijske medalje, a “šampionski balkon“ Skupštine grada, vriska, bezbroj autograma i fotografija samo su šlag na tortu. Koliko zlatna olimpijska medalja, čekana 12 godina, znači narodu u Srbiji, Milica tek počinje da shvata. Medalja sa Igara menja život.

- Polako postajem svesna toga šta sam uradila. Ljudi me prepoznaju na ulici, mašu, javljaju mi se, čestitaju... Dešavaju se stvari koje se ranije nisu dešavale - u dahu priča zlatna Milica, koja je u društvu trenera Dragana Jovića posetila Kompaniju “Novosti“ i podelila utiske o tome šta joj se događa posle osvajanja zlata.

 

Trener predvideo zlato

U maniru vidovnjaka, Dragan Jović je predvideo konačan rasplet na Igrama.

- Još u januaru sam rekao da će Milica osvojiti zlato na OI, i svi u Savezu su me čudno gledali. Poznajem je dobro, ona je pravi maher. Sve ideje sprovodi u delo.

Osim zlata na Igrama, ispunila je još jedan san. Priređen je svečani doček u Skupštini, sa čijeg je balkona pozdravila na hiljade ljudi.

- Nisam verovala da je sve ovo ostvarivo. Sada kada sam videla i doživela sve ovo, osećaj je stvarno neverovatan. Mada, odsekla sam se kad sam videla ovoliko ljudi. Prvi put doživljavam ovako nešto, ali uživam u svemu. Niko u svetu nema ovakav doček i hvala svima što su nam priredili sve ovo.

Po povratku u Beograd Milicu su sačekala brojna iznenađenja. Najpre doček na aerodromu, u stanu, doček na balkonu, a dobila je i stan.

- To je stvarno bilo iznenađenje dana. Hvala im na tome.

Pripreme, odlazak u London, borbe, medalja, intervjui, slikanja, autogrami, masa ljudi oko nje... Milica svima izlazi u susret. Ne skida osmeh sa lica, ne pokazuje umor, iako je sve ovo tek početak.

- Ispunjena sam. Ne gledam sve ovo kao neki pritisak, jer ne treba da postoji. Ukoliko bude postojao, trudiću se da se sklonim koliko god mogu.

  Milicu Mandić i srpske olimpijce dočekale hiljade ljudi ispred Skupštine Beograda

 

Da li ste svesni da je cela Srbija naučila pravila tekvonda?

- Drago mi je da to čujem. Ovo je lep sport i volela bih da posle ovoga što više dece počne njime da se bavi.

 

Boks nazivaju plemenitom veštinom. Kako biste vi definisali tekvondo?

- Najbliži je umetnosti, jer je protkan svim veštinama. Nisu potrebne samo snaga i hrabrost. Tekvondo je nalik šahu, morate da napravite potez kojim ćete da nadmudrite rivala.

Tokom borbe ste gledali rivalke isključivo u ekstremitete?

- To je individualna stvar. Neko gleda u oči, a ja sam navikla u ruke.

Poznavali ste sve rivalke sa kojima ste se borili, ali ste na ranijim takmičenjima gubili?

- Upravo tako. Spremali smo se dobro i temeljno za svaku borbu i analizirali protivnice do tančina - “preuzeo“ je odgovor u svoje ruke trener Dragan Jović. - Tempirali smo formu za London kroz prethodna takmičenja. Mogla je i ranije da osvoji zlato, recimo u Kazanju, ali je platila danak neiskustvu. Ovog puta je psihofizički bila maksimalno pripremljena i rezultat nije mogao da izostane.

Koji je meč, po vašem mišljenju, bio najteži?

- Naravno da je finale posebna priča, ali meč sa Meksikankom je bio naporan. Čekali smo 15 minuta u boksu, spustila se tenzija na nulu, ohladili se mišići. Posle tog meča je sve bilo lakše - iskren je Jović.

Narukvica

Ne može a da se ne primeti narukvica sa motivom olimpijskih krugova.

- Nedelju dana pre početka Olimpijskih igara krstila sam sam se u Vaznesenskoj crkvi i narukvicu sam dobila na poklon od trenera Dragana. Krstio me je moj najbolji prijatelj Uroš Todorović.

Sam uvod u borbu, uglađen i gospodski, i ne sluti šta dalje sledi?

- Sport jeste kontaktni, ali u njemu se dešava manje povreda nego, recimo, u rukometu. Postoji zaštitna oprema, eventualno se desi povreda prsta. Čak je i fudbal grublji.

Na svim TV špicama posle istorijske borbe videlo se kako se krstite?

- Ne sećam se tog trenutka. Verovao sam u naše znanje, ali da budem iskren, potrebna je i velika doza sreće. I sudija nekad može da pogreši, da vam bude ili ne bude naklonjen, a mi bar to dobro znamo. Mnogo puta smo to iskusili. Inače, moja ćerka nam je pre puta dala lutku za sreću. Morao sam da je nosim kako ne bih izbaksuzirao - konstatovao je Jović uz osmeh.

 

U Srbiji su dame preuzele primat nad muškarcima i u tekvondu?

- Imali smo tri evropske bronze u muškoj konkurenciji, ali poslednjih godina posustajemo. Moram da kažem, da režim koji je Milica izdržala ne bi mogla većina muškaraca.

O kakvom se režimu radi?

- Umesto da tokom vikenda izlazi, ona ide na takmičenja. Takođe, i ljubavni život joj trpi. A povrh svega, ima ovako napornog trenera za vratom. Treba to sve izdržati. Rivali rade u dvostruko boljim uslovima, tako da mi moramo mnogo jače. Znanje i program, vera i istrajnost, to je put koga smo se držali - ističe Jović.

Svi očekuju medalju i u Riju 2016?

- Nadam se da je moguće ponoviti sve ovo. Davaću maksimum, kao i do sada, na svakom takmičenju, na pripremama, svakom treningu, jer počinje novi olimpijski ciklus... Ali pre toga idem na odmor. Čak i da ništa nisam uradila bio bi zasluženi, jer su iza mene meseci rada. Onda fakultet i nastavljam dalje - zaključila je Milica.
Pogledaj vesti o: Olimpijske igre

Nastavak na Vesti-online.com...