Izvor: Politika, 03.Nov.2014, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brenson optužen da je ignorisao upozorenja
Stručnjaci su odavno skretali pažnju da azot-oksid u raketnom motoru srušenog „Svemirskog broda dva” nije dovoljno bezbedan
Posle nesreće u kojoj je jedan pilot poginuo, a drugi teško povređen na testiranju letelice za svemirski turizam, oglasili su se stručnjaci s tvrdnjama da su odavno skretali pažnju na rizike. Kompanija „Virdžin galaktik”, u vlasništvu britanskog milijardera Ričarda Brensona i „Abar investmentsa” iz Abu Dabija, ignorisala je upozorenja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << piše londonski „Telegraf”.
Kerolajn Kembel Najt iz Međunarodnog udruženju za unapređenje bezbednosti u svemiru (IAASS) tvrdi da je pre četiri godine skrenula pažnju Brensonovoj kompaniji na činjenicu da azotni oksid u raketnom motoru nije dovoljno ispitan da bi se bezbedno koristio u putničkom saobraćaju. Ona je izrazila zabrinutost zbog bezbednosnih propusta u programu svemirskog turizma posle nesreće u kojoj su 2007. tri inženjera poginula u testiranju raketnog motora na zemlji. Rekla je da azot-oksid „može da eksplodira na veoma nepredvidiv način”.
„Podelila sam s njima sopstveno inženjersko iskustvo, a oni su očito zauzeli stav da znaju bolje”, rekla je i dodala da je šokirana, ali ne iznenađena eksplozijom „Svemirskog broda dva”, koji je imao takav motor: „Bio je to ruski rulet koji je opalio na probnom letu.”
Ričard Brenson odlučno je negirao tvrdnje da su ignorisali upozorenja. Kaže da je odlučan u nameri da ustanovi šta je pošlo naopako u probnom letu i da izvuče pouke kako bi nastavili dalje.
Kerolajn Kembel nije jedina koja govori o zanemarivanju rizika. Britanski naučnik Džef Dejli prošle godine je upozorio na opasnosti probnih letova brodova koji treba da odvezu prve putnike u svemir.
„Setite se da je troje ljudi poginulo, a više je povređeno u eksploziji azot-oksida u motoru. Ne treba nam još jedan incident na zemlji ili u vezduhu”, napisao je Dejli, koji živi u SAD, u pismu za američku Federalnu upravu za avijaciju.
„Virdžin galaktik” se našao na meti optužbi da je bio tajanstven u vezi sa dizajnom rakete. Tomaso Sgoba, izvršni direktor IAASS i bivši šef bezbednosti Evropske svemirske agencije, rekao je za „Telegraf” da je kompanija odbijala da podeli informacije sa stručnjacima i da niko izvan kompanije nije pregledao dizajn rakete.
Tom Bauer, istraživački novinar i Brensonov biograf, rekao je za Bi-Bi-Si da, po njegovim saznanjima „Virdžin galaktik” – „brzo gubi glavne inženjere”. Kompaniju su za manje od godinu dana napustila tri direktora. U autorskom tekstu za „Sandi tajms” Bauer pobija Brensonovu tvrdnju da je tragedija posledica normalnog rizika s kojim se susreću oni koji eksperimentišu s vrhunskom naukom. Bauer tvrdi da ti rizici ne mogu da se svrstaju pod uobičajene i da imaju veze s rokovima koje je Brenson nametao i stalno probijao.
„Svemirski brod dva” je jedna u nizu eksperimentalnih letelica za planirane turističke izlete do niske orbite oko Zemlje. Pošto ga avion podigne do najveće visine do koje može, put bi trebalo da nastavi svojim motorima, a na Zemlju bi se vraćao kao jedrilica.
Na mestu nesreće u južnoj Kaliforniji gde se u petak srušio, američki Nacionalni odbor za bezbednost saobraćaja započeo je istragu. Ona će trajati sedam dana na terenu, ali rezultati se možda neće znati godinu dana. Prema prvim pokazateljima, letelica je eksplodirala u vazduhu.
----------------------------------
Poljuljan san o svemirskom turizmu
Iako Ričard Brenson ne odustaje od komercijalnih letova u svemir, mediji su već sahranili ovaj projekat.
Londonski „Independent” je u nedelju podsetio na statistiku da bi se dnevno dešavale 272 avionske nesreće kada bi avio-saobraćaj bio nebezbedan koliko i let u svemir.
„Tragedija je pokazala da nema lakog i jednostavnog rešenja da se stigne do svemira. Bilo je potrebno 66 godina od prvog leta avionom do odlaska čoveka na Mesec. Poći će još mnogo više dok ne stigne era masovnog svemirskog turizma”, piše ovaj list.
„Obzerver” navodi da je Brenson ponudio da vrati 250.000 dolara onima koji su platili komercijalni let u svemir. Ranije je saopšteno da se prijavilo 700 ljudi i uplatilo više od 80 miliona dolara.
Prvi let je godinama odlagan. Po poslednjim planovima pre nesreće, trebalo je da se obavi sledeće godine.
J. J. K.
objavljeno: 04.11.2014.
