Izvor: RTS, 27.Apr.2013, 07:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolja atmosfera na Balkanu
Beograd i Priština su 19. aprila postigli ništa manje nego istorijski dogovor, piše londonski Ekonomist. Privlačnost Evropske unije dovoljno jaka da privoli ljude i zemlje da učine stvari kojima bi se inače protivili, navodi list.
Dogovor koji su Beograd i Priština postigli 19. aprila u Briselu nije ništa manje nego istorijski i predstavlja >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << veliki uspeh za visoku predstavnicu Evropske unije za spoljnu politiku Ketrin Ešton, koja je posredovala u deset rundi teških pregovora između lidera dveju strana, piše londonski Ekonomist.
Dogovor, takođe, demonstrira da je privlačnost proširenja Evropske unije i dalje dovoljno jaka, da privoli ljude i zemlje da učine stvari kojima bi se inače protivili, piše ovaj nedeljnik.
O dogovoru su pregovarali ljudi čija prošlost, kako ocenjuje nedeljnik, "teško da ukazuje da su oni skovani za kompromise".
Kako piše Ekonomist, otkada je dogovor postignut svi oni su optuživani za veleizdaju i čak su dobijali pretnje smrću, ali postoje dokazi da većina Srba i kosovskih Albanaca veruje svojim vođama i smatra da su učinili pravu stvar.
Za Kosovo, gde je većinsko albansko stanovništvo i koje je 2008. godine proglasilo nezavisnost, ali ga Srbija ne priznaje, suština postignutog dogovora predstavlja veliku pogodbu da Srbija priznaje nadležnost kosovske vlade nad celim Kosovom, a Kosovo daje veliku autonomiju Srbima koji žive na severu i gde neće biti raspoređene kosovske bezbednosne snage, navodi list.
Londonski nedeljnik takođe piše da lideri oko 45.000 Srba koji žive na severu Kosova nisu zadovoljni ovim sporazumom i podseća da kosovski Srbi još od 1999. godie, kada je okončan rat na Kosovu, žive uglavnom "izvan nadležnosti državne vlasti", da je cvetalo krijumčarenje i da su se 2012. na referendumu izjasnili da ne prihvataju kosovske institucije.
Mnogi od njih bi pri tom više voleli da vide zvaničnu podelu Kosova, pri čemu bi sever bio pravno vezan za Srbiju, nego nekakav sporazum koji ih obavezuje, navodi se u članku.
Možda će biti teško da se taj dogovor sprovede, naročito ako Srbi na severu pruže otpor. Njima će, međutim, srpska vlada reći da poštuju sporazum u kojem bi takođe možda mogli da uvide i neke prednosti.
Nedeljnik navodi da će izbori biti održani u četiri većinski srpske opštine na severu koje će, kada budu konstituisane, nastaviti da dobijaju novac od srpskih vlasti za obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i druge javne usluge, ali će dobijati i druge subvencije i od vlade Kosova i od Evropske unije.
Ketrin Ešton je uspela da na kraju izdejstvuje sporazum samo zahvaljujući tome što je imala nešto da ponudi, ocenjuje časopis i podseća da je tri dana posle parafiranja dogovora Evropska komisija preporučila vladama članica EU da u junu daju Srbiji datum za početak pregovora o pristupanju, što bi kako se navodi, moglo da se desi 28. juna, na godišnjicu Kosovske bitke, 1389. godine.
List ukazuje da doza neizvesnosti oko dobijanja datuma početka pregovora Srbije i EU u junu još postoji, s obzirom na to da nemački Bundestag treba da se sa tim saglasi.
Komisija je takođe preporučila formalne pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju za Kosovo, što je preliminarna faza u procesu pridruživanja, piše list.
Kako Ekonomist navodi, dogovor Srbije i Kosova je postignut u vreme kada širom velikog dela Balkana vlada osećaj stagnacije.
Kad je reč o pridruživanju EU, situacija s reformama unutar svake od zemalja govori da je proces pristupanja Bosne i Albanije, izgleda, blokiran, dok je Makedonija, opterećena nastavkom spora sa Grčkom oko naziva, samo nešto malo dalje odmakla.
Hrvatska će se, ipak, priključiti EU u julu, a Crna Gora bar i dalje čini izvestan napredak, ocenjuje Ekonomist i zaključuje da bi "uspeh lejdi Ešton sada trebalo da pomogne da se popravi mračna balkanska atmosfera".
