Izvor: Politika, 03.Jun.2012, 00:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd ne ceni kraljicu sportova
Skakač uvis, jedan od najboljih u svetu, priča o svojim košarkaškim podvizima, supruzi Biljani i njenim sportskim uspesima, kazni zbog „dopinga”, želji da kao trener stvara nove Topiće, Stekiće...
Dragutin Topić će ovoga leta u Londonu, šesti put u karijeri, učestvovati na olimpijskim igrama. Na ekipnom prvenstvu Srbije u Beogradu, kad je pojačao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Partizan, 20. maja, skokom od 2,28 m ispunio je olimpijsku normu i oborio – svetski rekord za veterane.
Od 1993. drži državni rekord u skoku uvis – 2,38 m. Time deli od 10. do 17. mesta na listi najboljih skakača sveta svih vremena (svetski rekorder je Kubanac Havijer Sotomajor – 2,45 m).
Rođen je 12. marta 1971. u Beogradu. Od septembra 2006. radi u Atletskom savezu Srbije. Dve godine je bio sportski direktor, a sad je menadžer.
Suprug i trener Biljane Topić, rekorderki Srbije u troskoku (14,56 m). Žive u Beogradu. Imaju ćerku Angelinu (7).
Ko vas je uveo u atletiku?
Niko posebno. Učinio sam to krajem 1983, posle preseljenja iz Sremčice u Beograd. Sa treninzima sam počeo u sadašnjem Sportskom centru „Olimp”. Imao sam trenera koji je prešao u Crvenu zvezdu i pošao sam s njim.
Da li ste imali i drugi sport?
Voleo sam da igram košarku. Dve godine sam bio igrač Spartaka iz Subotice. Učinio sam to samo zbog takmičenja u „zakucavanju”, jer sam morao da budem registrovan igrač da bih mogao da učestvujem. Dva puta sam pobedio najbolje košarkaše lige.
Koje fizičke mere imate?
Visok sam 197 centimetra, težak 77 kilograma, a nosim obuću broj 47. To su dobre dimenzije za skakače i po formuli koja kaže da je idealna težina za skakača cifra koja se dobije kad se od visine odbije 120, a kod žena 125.
Koliko skačete na treningu?
Trening nije mesto za proveru maksimalnih vrednosti. Možda to neko čini, ali ja ne. U toku priprema za takmičenja ne „penjem” se na najveće visine. Doduše, jednom sam na treningu preskočio 2,31 m. Na treningu najviše radim na tehnici skoka.
Zašto trenirate u Kragujevcu?
Zato što u Beogradu, verovali ili ne, nemam nikakve uslove za rad skakača, a u Kragujevcu je to, skoro optimalno. Rezultat tih uslova za rad je i ovo moje ispunjenje olimpijske norme. Da sam trenirao u Beogradu teško bih došao do ove forme za dva sledeća takmičenja: Evropsko prvenstvo u Helsinkiju krajem meseca i Olimpijske igre u Londonu krajem jula i početkom avgusta.
Da li ste zadovoljni formom?
Moj rezultat od 2,28 m ovog trenutka je šesti na svetu i drugi u Evropi, ali to ništa ne znači. Takmičenja tek predstoje. Ipak, taj rezultat mi daje nadu da ću ući u oba finala: i u Helsinkiju i u Londonu, a u njima će biti po dvanaestorica skakača. Svaki skok preko 2,30 m bi me približio najboljima. Jedno je sigurno: već sad sam svetski rekorder, jer u petoj deceniji života niko od atletičara nije bio učesnik olimpijskih igara.
A kako pripremate Biljanu?
Ona je meni uvek u prvom planu, a sad posebno i sportski. Troskokom od 14,51 m bila je četvrta na svetu, pa sa velikom nadom ulazi u oba sledeća nadmetanja. Posebno zbog činjenice da je jedna od osam najboljih troskokašica na svetu. Ima sva prava da se nada velikom uspehu. Verujem da će biti spremnija nego ikad.
Kad vam je bilo najteže?
Početkom ovog veka u Vupertalu sam optužen za doping. Uzimao sam tada određene vitaminske lekove koji su, svojom mešavinom, i sad to tvrdim, dali utisak da je reč o dopingu. Nisam tada bio jedini sa tom slikom zdravlja, ali nekima je to oprošteno, a nekima, kao meni, nije. Teško sam to doživeo. Kažnjen sam dvogodišnjom zabranom takmičenja u vreme kad sam bio u velikoj formi.
Koji je vaš ključ uspeha?
Nemam širok spektar interesovanja. Ne znam ništa o kolima, struji, televizoru. Obožavam samo sport i kao takmičar i kao trener. Završio sam Višu trenersku školu. Vrhunski sport nije samo trening od tri-četiri sata dnevno. To je i način života od 24 sata. To je ključ mog uspeha i trajanja.
Kako čuvate zdravlje?
Čuvam ga onoliko koliko me i bog čuva. Zasad sam, po rezultatima pregleda i analiza, potpuno zdrav. Ali teško je u sportu ostati zdrav, jer napori su veliki i u toku priprema, a da ne govorim o takmičenjima.
Kad uživate?
Kad smo Biljana i ja sa našom Angelinom. To se zbog naših sportskih obaveza retko događa. Samo jednom smo bili zajedno na moru. Povedemo Angelinu, ponekad, na naše pripreme ili takmičenja, ali tada nam društvo zbog brige o njoj pravi Biljanina majka.
Koliko važnosti pridajete jelu?
Moram, pre svega, da pazim na ishranu zbog težine. Na velikim takmičenjima kilaža mi je i oko 73 kilograma. Tada moram da budem ekstremno mršav i strogo pazim šta jedem. I količinski i po kvalitetu. A to nije lako.
Čiju misao sledite?
Obožavam sport, ali moj životni moto nije sportski, već emotivni: ljubav se množi deljenjem. Ne znam čija je to misao, ali po meni je to – suština života.
Da li imate neostvarenu želju?
Voleo bih da imam sve uslove za trenerski posao. Imam želju i znanje, ali nemam nikakve uslove za taj rad, jer nemam nikakav prostor. Voleo bih da budem atletski trener. Želja mi je da vodim klub u kome bih okupio što više talentovane dece. Siguran sam da bih ih upornim radom i selekcijom doveo u situaciju da budu novi Topići, Stekići (nekad jedan od najboljih skakača udalj)... Ali Beograd nam, na žalost, ne nudi takve uslove. Atletski sport je u našem glavnom gradu potpuno zapostavljen, a atletika je kraljica sportova.
-------------------------------------------------------
U kafiću olimpijskog sela
Šta sve nudi olimpijada?
Tu su susreti s nizom sportista sa svih kontinenata, ali ja sam se retko družio sa ljudima iz drugih sportova. Volim priče sa atletičarima. I sa sportistima i sa trenerima. U tim razgovorima jedan na jedan, u kafiću olimpijskog sela, mogu više da naučim nego na nekom seminaru. U toj atmosferi ljudi su opušteni i iskreni. To su idealne situacije za skupljanje novih znanja.
Slavko Trošelj
objavljeno: 03.06.2012
Pogledaj vesti o: Olimpijske igre
