Izvor: Kurir, 12.Avg.2011, 07:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BANKE DERU NA KAMATAMA
BEOGRAD - Čerupanje dužnika. Pojedine banke u Srbiji drastično povećavaju kamatnu maržu, što dodatno opterećuje građane koji otplaćuju kredite u švajcarskim francima.
BEOGRAD - Čerupanje dužnika.
Pojedine banke u Srbiji drastično povećavaju kamatnu maržu, što dodatno opterećuje građane koji otplaćuju kredite u švajcarskim francima. Prema rečima Kurirovog sagovornika dobro upućenog u ovu temu, banke su obavezne da smanje kamatnu stopu u slučaju kad >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << libor, ili londonska međubankarska stopa, opada.
Libor pao šest puta
To u Srbiji nije slučaj. Prema njegovim rečima, libor za švajcarski franak tokom poslednjih godina pao je skoro šest puta, i umesto da obore kamatne stope, banke su ih povećavale.
- Većina banaka koje su odobrile kredite u švajcarskim francima pljačkaju dužnike prilikom utvrđivanja kamatnih stopa. Krediti su ugovarani s promenljivom kamatnom stopom, što im daje za mogućnost da profitiraju zloupotrebljavajući sadašnju situaciju i tako dodatno opterećuju građane - priča Kurirov izvor i nastavlja:
- Ovo se najbolje vidi na konkretnom primeru. Za stambeni kredit u „švajcarcima“ iz 2007. godine ugovorena je kamatna stopa od 4,5 procenata. Tada je dvanaestomesečni libor iznosio malo više od tri procenta godišnje. To znači da je u tom trenutku banka mogla po ceni od tri odsto godišnje da pribavi franke i plasira ih svojim klijentima, od kojih će naplaćivati kamatu od 4,5 odsto. Tada je to bilo korektno, jer kad oduzmete libor, zarada, odnosno bankarska marža, iznosila je 1,5 odsto.“
Nije po zakonu
Međutim, kaže on, trenutno se sprovodi zelenaška naplata. jer libor iznosi oko 0,5 odsto godišnje i kamatna stopa bi morala da padne.
- Ali, umesto toga, banke su je uvećale, pa sada umesto da marža bude dva ili 2,5 odsto, ona je čitavih 4,7 procenata. U slučaju da postupe po realnom stanju na tržištu, korisnici kredita bi i dalje snosili troškove jakog švajcarca, ali bi rate za otplatu bile i do 10.000 dinara niže u odnosu na sadašnje - objašnjava naš sagovornik.
On navodi da ovakvo postupanje nije zakonski kažnjivo, ali bi u ovom slučaju morale da reaguju država i Narodna banka i spreče dalje čerupanje građana.
Altipamarkov: Rate će pasti za tri meseca
Nikola Altipamarkov je podsetio da je Skupština Srbije pre dva meseca donela zakon o zaštiti potrošača finansijskih usluga kojim se od svih banaka koje svoje rizike prebacuju na klijente zahteva da do kraja decembra iznos rate vrate na početni nivo, definisan ugovorima o stambenom kreditu.
- To će dovesti do smanjenja rata u proseku oko 100 evra mesečno, koje građani mogu očekivati početkom primene zakona u sledeća tri meseca - rekao je Altipamarkov.
Kako banke deru građane:
Ovako je bilo 2007.
Dug - 50.000 CHF
Libor - 3 %
Marža - 1,5 %
Kamatna stopa - 4,5 %
Mesečna rata - 221,9 CHF
Ovako je sada
Dug - 50.000 CHV
Libor - 0,5 %
Marža - 4,7 %
Kamatna stopa - 5,3 %
Mesečna rata - 334,71 CHF
