Izvor: B92, 09.Jan.2012, 15:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Arapsko proleće: Revolucija nasilja
London/Internet -- Amnesti internešenel upozorava na mogućnost nastavka nasilja i u 2012. Česta posledica zbacivanja starih vladajućih struktura - još gore stanje ljudskih prava.
Moguće je da se pribegavanje nasilju, kako je bilo 2011. godine tokom protesta u arapskim zemljama, može nastaviti i ove godine, jer su vladajuće strukture u pojedinim državama odlučne da ostanu na vlasti po svaku cenu, upozorava međunarodna >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenel.
„Protesti u regionu, koje su u mnogim slučajevima predvodili mladi ljudi i žene koje preuzimaju centralnu ulogu, pokazali su izuzetan otpor ponekad zapanjujućoj represiji", navodi Filip Luter (Philip Luther), direktor Amnesti internešenela za Bliski istok i severnu Afriku.
„Pokazali su da ih neće zavarati reforme koje vrlo malo menjaju način na koji ih tretiraju policija i vojska. Oni hoće konkretne promene načina na koji se upravlja državom i da se oni koji su odgovorni za zločine iz prošlosti budu odgovorni", opisuje Filip Luter i dodaje:
„Ipak, upornost nekih država da pokušaju da ponude kozmetičke promene, da ponište napredak koji su postigli demonstranti, ili da jednostavno svoje građane brutalnošću podvrgnu poslušnosti, otkrivaju da je opstanak režima i dalje cilj mnogih vlada."
Pobune, koje su početkom 2011. izbile u arapskom svetu, izazvale su pad predsednika Tunisa Zin el-Abidin Ben Alija, predsednika Egipta Hosnija Mubaraka i zbacivanje libijskog lidera Muamera el-Gadafija.
Amnesti (Amnesty International - AI ) je u izveštaju pod naslovom „Godina pobune: Stanje ljudskih prava na Bliskom istoku i u severnoj Africi", objavljenom u ponedeljak, 9. januara, osudila i kršenja ljudskih prava u Tunisu, Egiptu i Libiji posle zbacivanja dotadašnjih vlastodržaca.
Tunis: Uočljiv napredak
Tunis: Napredak bez Ben Alija (Beta - februar 2011.)
Godinu dana posle ustanka u Tunisu, Amnesti procenjuje da se može govoriti o značajnom napretku na polju ljudskih prava, ali i da mnogi ljudi u Tunisu smatraju da je tempo promena vrlo usporen. Članovi porodica brojnih žrtava ustanka i dalje čekaju na pravdu.
Posle izbora u oktobru, stvorena je nova vladajuća koalicija, koju predvodi novi privremeni predsednik: Monsef Marzuki je dugogodišnji borac za ljudska prava i nekadašnji Zatvorenik savesti Amnesti internešenela.
Organizacija za ljudska prava procenjuje da je od ključne važnosti da Tunišani u 2012. godini iskoriste priliku da se stvori nacrt novog Ustava, da bi se obezbedila zaštita ljudskih prava i jednakosti.
Egipat: Čvrsta ruka Vojnog saveta
Posle ostavke predsednika Hosnija Mubaraka, vlast je preuzeo Vrhovni savet Oružanih snaga (VSOS), za koji Amnesti ocenjuje da su više puta obećavali da će ispuniti zahteve „25-januarske revolucije", i da su neki aspekti njihove vladavine još gori nego pod Hosnijem Mubarakom.
Vojska i služba bezbednosti silom suzbijaju proteste, a najmanje 84 čoveka su poginula od oktobra do decembra 2011. godine. Tortura u pritvoru se nastavlja, a broj civila izvedenih pred vojni sud je tokom samo jedne godine veći nego za 30 godina Mubarakove vladavine. Žene su posebne mete ponižavajućeg tretmana, s namerom da se one odvrate od protesta.
U decembru su kancelarije većeg broja egipatskih i međunarodnih nevladinih organizacija bile predmet racije u akciji snaga bezbednosti s verovatnom namerom da se ućutkaju kritičari vlasti, ukazuje AI.
AI navodi da „strahuje da bi se 2012. godine mogli očekivati dalji napori Vojnog saveta da ograniči sposobnost Egipćana da protestuju i slobodno izraze svoje stavove.
Libija: Oklevanje Nacionalnog prelaznog saveta
Libija: Mir u rukama oslobodilaca (Beta - oktobar 2011.)
U izveštaju se kritikuje Nacionalni prelazni savet (NPS) Libije zbog nedostatka kontrole nad oružanim brigadama koje su učestvovale u zbacivanju Moamera el-Gadafija i nemogućnosti da ih spreči da ponovo stvore obrazac zloupotrebe i nasilja, naučen u starom sistemu.
Uprkos pozivima NPS-a svojim pristalicama da izbegnu osvetičke napade, retko se se osuđuju ozbiljna kršenja prava koja počine snage koje su pomogle zbacivanje Moamera el-Gadafija.
Amnesti podseća da su Ujedinjene nacije u novembru iznele procenu da je oko 7.000 zatvorenika u improvizovanim zatvorskim centrima pod kontrolom revolucionarnih brigada, bez nade da će imati pravilno vođen sudski proces.
Arapsko proleće i 2012. godine
Amnesti internešenel, čije je sedište u Londonu, ukazuje na stav drugih vlada u regionu, posebno u Siriji, koja je i dalje „čvrsto rešena" da se održi na vlasti, „bez obzira na cenu u ljudskim žrtvama i dostojanstvu".
Oružane snage i obaveštajne službe Sirije su odgovorne za čitav niz ubistava i mučenja, koji se mogu posmatrati kao zločin protiv čovečnosti, u neuspešnom pokušaju da zastraše demonstrante i protivnike i tako ih nateraju na ćutanje i poslušnost. Do kraja 2011. godine bilo je bar 200 prijavljenih smrtnih slučajeva u pritvoru, što je preko 40 puta veći broj od godišnjeg proseka u Siriji, podseća AI.
Ukupan broj žrtava pobune u Siriji je prešao broj od 3.000 ljudi.
Jemen: Snajperska revolucija (Beta - 15.10.2011.)
U Jemenu je sukob oko mesta predsednika izazvao velike žrtve među građanima te države na jugu Arabijskog poluostrva. Više od 200 ljudi je poginulo u vreme protesta na ulicama prestonice Sane i drugih gradova, ali je bilo još više žrtava od stalne snajperske vatre na građane, učesnike demonstracija protiv predsednika Saleha. Osim toga, desetine hiljada ljudi su pobegle ili raseljene zbog uličnog rata, koji je vremenom prerastao u humanitarnu krizu, ocenjuje AI.
U Bahreinu je u novembru 2011. godine objavljen izveštaj nezavisnog tima međunarodnih stručnjaka o protestima i prilikama koju su vlasti iskoristile za slamanje pobuna i kažnjavanje učesnika. Taj izveštaj je razotkrio sistem represije u Bahreinu, koji je u pomoć pozvao vojsku Saudijske Arabije.
Među slučajevima nasilnog suzbijanja protesta protiv vlasti je posebnu pažnju imao slučaj suđenja lekarima iz hitne pomoći, koji su navodno učestvovali u organizaciji protesta u prestonici tog emirata u Persijskom zalivu. Rešenost vlade da primeni preporuke iz izveštaja nezavisne komisije tek treba da se vidi na delu, ocenjuje AI.
KSA: Sloboda izbora za žene od 2015. (B92 Arhiv - septembar 2011.)
Vlada Kraljevine Saudijske Arabije je 2011. godine bila najavila veliki paket namenjen unapređivanju životnog standarda, u verovatnom pokušaju da spreči da se protesti rašire i tom državom. Uprkos tome, i donošenju vrlo represivnog zakona o borbi protiv terorizma, protesti su se nastavili na istoku zemlje, navodi AI.
S druge strane, kralj Saudijske Arabije je pokrenuo proces postepenog uvođenja ravnopravnosti žena u svakodnevnom životu: planira se dozvoljavanje ženama da voze, a već je predviđeno da one prvi put glasaju na lokalnim izborima 2015. godine.
Međunarodne organizacije
Amnesti internešenel koristi priliku da kritikuje i međunarodne organizacije, tvrdeći da Afrička unija, Arapska liga i Evropska unija uopšte nisu shvatile izazove koje su demonstranti postavili vlastodršcima. Njihove reakcije i odgovor na događaje na Bliskom istoku i u severnoj Africi su bili nedosledni, smatraju u AI.
Ljudska prava su navođena kao razlog za vojnu intervenciju u Libiji, ali su do kraja godine iz Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija izašle samo blage reči osude kršenja ljudskih prava i nasilja u Siriji, podseća AI, uz tvrdnju da su sve napore saplele Rusija i Kina.
Arapska liga je, na primer, već u februaru suspendovala članstvo Libije u svojim redovima, a potom je je to isto ponovila i u slučaju Sirije, gde je poslala svoje posmatrače. S druge strane, potpuni muk je u tom forumu arapskih nacija vladao kada su vojnici Kraljevine Saudijske Arabije, pod zastavom Saveta za saradnju u Zalivu (GCC - Golf Cooperation Council), prešle granicu Bahreina i intervenisale u korist vlade s namerom da se uguše protesti.
„Podrška svetskih sila običnim ljudima u regionu je bila uobičajeno neujednačena", objašnjava Filip Luter i nastavlja: „Ono što je, međutim, bilo zaprepašćujuće - uz nekoliko izuzetaka - jeste da su promene postignute naporom lokalnog stanovništva koje je izašlo na ulice, a ne pod uticajem i s uplitanjem stranih sila".
U zaključku, direktor AI za Bliski istok i severnu Afriku Fili Luter kaže:
„Odbijanje običnih ljudi širom regiona da budu odvraćeni od borbe za svoje dostojanstvo i pravdu je ono što pruža nadu u 2012. godini."
