Izvor: Politika, 14.Sep.2013, 13:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Arapski dolari odlažu bankrot

Moramo se naučiti da trošimo manje nego što stvaramo, jer ćemo zapasti u opasno dužničko kolo koje nas vodi u grčki scenario

Spoljni dug Srbije u drugom tromesečju, države i privrede, smanjen je za 650,9 miliona evra i na kraju juna iznosio je 26,1 milijardu evra, objavila je Narodna banka Srbije. Iako je tom smanjenju najviše doprinela država prevremenom otplatom duga Londonskom klubu poverilaca od 485 miliona evra, javni (državni) dug Srbije povećan je u avgustu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za 73,2 miliona evra, tako da je iznosio 19,15 milijardi evra, što je 58,3 odsto bruto domaćeg proizvoda, saopštila je Uprava za javni dug.

Tim povodom prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić izjavljuje da nam predstoje reforme sa „mnogo znoja, suza i problema”.

Ono što se više nikako ne može odlagati je fiskalna konsolidacija, odnosno promena dosadašnjeg načina prikupljanja para u državnu kasu i njihovog trošenja.

– Koliko kod bili bolni rezovi koje zahteva fiskalna konsolidacija ona je osnovna pretpostavka uspešnosti svih reformi koje vode oživljavanju naše ekonomije i budućem privrednom rastu – izričit je Stojan Stamenković, jedan od autora „Makroekonomskih analiza i trendova” Ekonomskog instituta.

Iako rekonstruisana vlada najavljuje ozbiljne reforme ekonomije, Stamenković smatra da je sada Srbiji potreban i novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom za refinansiranje dospelih otplata deviznog dela državnog duga. Zato što je „odlaganje otplate dospelih kredita, ili otplata nekih skupih kredita, uslov uspešnog razvoja u narednim godinama”. Drugim rečima, moramo se naučiti da trošimo manje nego što stvaramo, jer ćemo zapasti u opasno dužničko kolo koje nas vodi u grčki scenario u kome nema razvoja.

Bez aranžmana sa MMF-om za refinansiranje spoljnog duga Srbija bi lako mogla da sklizne u bankrot, smatra saradnik Ekonomskog instituta Boško Živković.  

– Ali, ako refinansiranje dospelog duga 2017. godine bude po većim kamatama nego danas, to bi značilo novo opterećenje budžeta, dalji rast deficita i smanjenje sposobnosti da se dug vraća – ukazuje Živković.

I Milojko Arsić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta, smatra da je prioritetni zadatak ekonomskih vlasti da u 2014. značajno smanje manjak u državnoj kasi i da obezbede pare za njegovo finansiranje. Ali, to neće biti lako.

– U kratkom roku nije moguće tržišno refinansiranje skupih kredita jeftinim, a povoljni bilateralni međudržavni aranžmani nisu mnogo verovatni. Ali ako se takva šansa pojavi, treba je iskoristiti, kao što je to rađeno tokom ove godine – smatra Arsić.

Prvi potpredsednik vlade ipak smatra da je to moguće. Za pokrivanje redovnih obaveza i prevremeno vraćanje „teških kredita”, Vučić je najavio mogućnost da od Ujedinjenih Arapskih Emirata Srbija dobije veoma povoljan zajam između dve i tri milijarde dolara. On računa da bi rok otplate mogao da bude 20 do 30 godina. Prema njegovim rečima, ova pozajmica našoj zemlji treba da omogući da prebrodi težak period, da stvori uslove za uspešno sprovođenje reformi, bolji poslovni ambijent i veće zapošljavanje ljudi.

Prema poslednjem raportu Ministarstva finansija, za otplatu duga do kraja ove godine država treba da izdvoji 1,83 milijarde evra. Ali, po proceni Fiskalnog saveta, otplata glavnice u 2014. godini „teška je” 3,5 milijardi evra, a za kamate moraće da se izdvoji još 1,2 milijarde evra. Autori MAT-a ukazuju da troškovi otplate kredita dostižu vrhunac u 2017. i 2019. godini.

Milojko Arsić smatra da bi za sprečavanje bankrota i država morala nešto da učini.

– Najvažnije je da se usvoji budžet za narednu godinu u kome će se fiskalni deficit smanjiti sa ovogodišnjih 5,5 odsto BDP na oko tri do 3,5 odsto, kao i da se usvoje srednjoročne mere koje će obezbediti da se budžetski deficit eliminiše u naredne tri ili četiri godine – ubeđen je on. – Neophodno je i da se uvedu čvrsta ograničenja kojima bi se sprečio rast javnog duga zbog odobravanja državnih garancija ili preuzimanja obaveza zbog mogućih problema u bankarskom sektoru.

U suprotnom, pogoršanje stanja u državnim finansijama ugrozilo bi od početka godine skroman oporavak privrede Srbije.

A. Mikavica

objavljeno: 14.09.2013.
Pogledaj vesti o: London

Nastavak na Politika...