Izvor: Politika, 25.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Anđeoski porezi za đavolske poslove
Namera EU i Grupe 20 da stave pod kontrolu ofšor zone šansa je i za Srbiju da dođe do podataka čijim kapitalom su kupovana preduzeća
Da li je kraj ere Delivera, Nevade, Barbadosa, Maršalskih Ostrva, Švajcarske, Lihtenštajna, Andore, Helgolanda... Ne, ovo nisu turističke destinacije pogođene krizom. Globalna kriza naterala je i najrazvijenije zemlje da krenu u borbu protiv mesta poreskograja.
Era bankarskih tajni i takozvanog poreskog raja je završena, poručili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su svetski lideri na nedavno održanom londonskom samitu G20. Na anonimnim računima u poreskom raju, prema procenama MMF-a, godišnje završi najmanje 500 milijardi dolara, pa i tri puta više.
Najveće ekonomije u svetu u oskudnim vremenima u potrazi su za poreskim prihodima, a rat protiv takvog raja je prilika da i Srbija najzad razotkrije skriveni „plen" svojih kontroverznih biznismena. Nemoguće je saznati od nadležnih organa koliko ima srpskih ofšor firmi, jer naši biznismeni nisu obavezni da ih prijavljuju. Lako ih osnuju, naprave sumnjivu transakciju, ugase se pa opet „ožive" biznis u drugom „raju".
– Najavljena globalna akcija prema poreskom raju, u koju će biti najverovatnije uključena Evropska unija i Amerika, ima pre svega za cilj povećanje transparentnosti podataka o vlasnicima preduzeća i njihovom poslovanju.Osnovni motiv jeste da se procene rizici koji bi se kasnije širili po svetu, spreči pranje novca i uđe u trag sumnjivom kapitalu. Srbija može da ima samo sporedne, uzgredne koristi. Međutim, samo povećanje transparentnosti rada ofšor kompanija istovremeno će otežati pranje sumnjivog kapitala i olakšati istrage koje su već pokrenute, što je posebno značajno za Srbiju. Ako se već vode istrage protiv pojedinaca zbog nezakonito stečenog novca, jedna od karika će biti podaci o računima njihovih firmi. Saznaćemo i ko su vlasnici kompanija koji su učestvovali u privatizaciji i u drugim ulaganjima, kao i ko stoji iza kupaca preduzeća – kaže Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta i član saveta premijera Srbije.
Arsić kaže da je Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) zadužena za kontrolu, pa je neke „neposlušne” ofšor države već stavila na crnu listu. Kada otvore tajne račune videćemo, kaže Arsić, da li je Srbija spremna da iskoristi te podatke i da li će ih koristiti neselektivno.
– Najpre, u Srbiji treba pokrenuti istragu o nezakonito zarađenom novcu, a uvek se mora krenuti tako što se traga za konkretnim kršenjem nekog zakona. Bilo je slučajeva da su pare zarađene, recimo, 1997. otišle na račun nekog poreskog raja pa potom 2001. godine uložene u Srbiju. Njih više nema tamo. Pojedini biznismeni su novac uložili u svoju ofšor kompaniju, jer je porez na dobit u Srbiji bio čak 25 odsto, a tamo bi platili samo jedan ili tri odsto. Neki su, pak, povukli dividendu da bi na to platili ovde vrlo nizak porez na dohodak građana. Potom su za taj novac kupovali vile u Srbiji. Nezakonito je i ako je prekršio neki od poreskih propisa, recimo registrovao firmu u nekom od mesta poreskog raja, preko nje ostvario dobit i platio nizak porez – ističe profesor Arsić.
Da bi neki biznismen umanjio porez u Srbiji može, recimo, da navede da je platio po višoj ceni neku robu ili vrstu usluge koje nisu standarde. Za kamion ne može, ali za konsultantsku uslugu je teško proceniti koliko vredi. Na taj način profit iz zemlje iznosi na svoju kompaniju registrovanu u „raju”. U Srbiji je stopa na kapitalnu dobit među najnižim u Evropi (20 odsto) i ako koriste razne olakšice to može da se svede i na četiri odsto. Ali u poreskom raju, stopa je još niža.
Suma od četiri milijarde evra iznetih iz zemlje devedesetih, kako je tvrdio bivši guverner Dinkić, nikad nije potvrđena. Da je i bilo toliko, te pare nisu više na ofšor destinacijama već su „ubačene" u našu zemlju ili neke druge države, kaže Arsić. A pitanje je i da li su registrovane na vlasnike ili prijatelje, rodbinu, advokate...
Istina je da su mnogi tajkuni samo iskoristili propise nekog finansijskog raja koji ne obavezuju na javno objavljivanje vlasništva preduzeća. Zato bi njihovo obelodanjivanje pomoglo da se dođe do imena pravih vlasnika.
Na pitanje ima li političke volje za to, profesor Arsić kaže:
– Mislim da ima. Srbija neće moći to samostalno da uradi i mora da čeka da se ti podaci obelodane. Međutim, pitanje je da li postoji volja da se neke započete istrage dovrše i šta će biti u budućnosti.
(Sutra: Crni fondovi za partije)
-----------------------------------------------------------
Mala ostrva – velike pare
Širom sveta postoji sedamdesetak mesta fiskalnog raja. Najčešće su to male zemlje ili teritorije koje imaju izrazito niske, pa i nultuporesku stopu na prihode ili dobit kompanija. Druga„vrlina" poreskog raja je tajnost podataka o vlasniku i poslovanju preduzeća.
„Anđeoski” porez privlači sve vrste kapitala i preduzeća, kako one koji rede regularno, tako i one koji nezakonito posluju.Deo transakcija obavlja se preko nekog„raja”, kako bi se umanjile poreske obaveze u zemljama u kojima posluju.
Tajnost podataka je posebno važna za kapital stečen na sumnjiv način, bilo na privilegovanim poslovima u početnim godinama tranzicije, bilo klasičnim kriminalom. Osim toga, njihova tajnost poreznicima otežava otkrivanje utaje, kao i rad političkih organa koji tragaju za tokovima sumnjivog kapila. Švajcarsku, recimo, mnogi pritiskaju više decenija da otkrije tajne račune, nakon čega ona pristane, pa prolongira postavljajući određene uslove.
Poreski raj je pogodan i za veoma rizične poslove koji se kroz mrežu transakcija šire svetom. Jedna od karika u svetskoj finansijskoj krizi je bila upravo ta da su neke ofšor firme emitovale hartije od vrednosti čiju rizičnost nije bilo moguće proceniti.
Biserka Dumić
[objavljeno: 26/04/2009]
.jpg)
