Izvor: Studnel.com, 23.Jun.2015, 18:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Alan Tjuring − otac savremenih računara
Alan je rođen u Londonu, u porodici aristokratskog porekla. Stariji brat nasledio je sve plemićke titule, što je Alanu omogućilo da se školuje i prati svoje prirodne afinitete ka matematici. U Šerbornu, njegovoj školi, upoznaje Kristofera Morkoma sa kojim razvija duboko prijateljstvo, a po nekim biografima, platonsku ljubavnu vezu. Međutim, Kristofer umire 1930. godine od posledica tuberkuloze, što je Alana duboko pogodilo.
Nakon Šerborna, >> Pročitaj celu vest na sajtu Studnel.com << Tjuring odlazi u Kembridž gde diplomira matematiku. Još tada se zainteresovao za problem odlučivanja − ono što danas čini osnovu svih algoritama – čist logički argument ili pitanje na koje su mogući samo odgovori da ili ne. Problem odlučivanja čini osnovu za takozvanu Tjuringovu mašinu.
Izvor: megablog.rs
Početkom Drugog svetskog rata, Tjuring pokušava da dešifruje Enigmu sa timom stručnjaka. Enigma je bila nemačka mašina za šifrovanje koju su koristili za slanje svih poruka i do tada je niko nije dešifrovao. Tjuringu i njegovom timu to polazi za rukom koristeći uređaj koji je simulirao njen rad, takozvanu bombu za razbijanje šifri. Par godina kasnije, Tjuring razvija Kolos, prvi digitalni programabilni računar namenjen razbijanju nacističkih Lorencovih šifri. Osim rada na dešifrovanju, Tjuring je tokom rata napisao i dva stručna rada o kriptoanalizi, koji su bili toliko sveobuhvatni i kvalitetni, da su postali dostupni javnosti tek 19. aprila 2012, neverovatnih 58 godina nakon Tjuringove smrti. Posle rata posvetio se radu na ideji o veštačkoj inteligenciji.
Godine 1952. Tjuring prijavljuje pljačku u svom stanu i policiji daje izjavu da sumnja na svog mladog ljubavnika Arnolda Mareja. Iako ni do tada nije krio da je homoseksualac, Alan ovako zvanično to priznaje. U to vreme je homoseksualcima u Britaniji nuđen izbor između zatvorske kazne i lečenja, koje je podrazumevalo hemijsku kastraciju. Tjuring bira lečenje što je od njega napravilo pasivno, tromo, nezainteresovano i fizički izobličeno biće. To ga dovodi do toga da 7. juna 1954. ubrizga cijanid u jabuku, zagrize je nekoliko puta i legne u krevet da bi zaspao zauvek. Time je i u svojim poslednjim trenucima ostao dosledan sebi i fasciniranosti bajkom Snežana i sedam patuljaka i otrovnom jabukom u njoj.
Danas mnogi smatraju da je simbol kompanije Epl, zagrižena jabuka, upravo odavanje počasti ovom ocu modernih računara. Velika Britanija je 24. decembra 2012. posthumno pomilovala ovog svog nepravedno osuđenog velikana i ratnog heroja koji je svojom mašinom za dešifrovanje spasao mnoge živote.
Izvori: velikiprasak.com, frenzyspark.com.
na danasnji danalan tjuringmatematikaracunarienigma
Pogledaj vesti o: London
