Izvor: JužneVesti.com, 20.Jan.2022, 10:25
Zavičaj, domovina
Pri svakoj pomisli i(li) razgovoru o patriotizmu imam na umu, uvek, reči-blagoslove Česlava Miloša izgovorene pri dodeljivanju Nobelove nagrade 1980. godine:
Dobro je roditi se u maloj zemlji, gde je priroda ljudska,
ljudskih razmera, gde su vekovima zajedno živeli različiti
jezici i različite religije. Mislim na Litvu, zemlju mitova i poezije.
Veliki litvanski patriota pisao >> Pročitaj celu vest na sajtu JužneVesti.com << je na poljskom jeziku.
Dubravka Ugrešić navodi jednu rečenicu, koju je, kaže, „ukrala od jednog deteta:
Volim svoju zemlju zato što je mala pa mi ju je žao.
Stvarnost „se seli“ u književnost, a onda književnost oblikuje sliku zemlje u kojoj živimo.
Slika sveta je multiplicirana, kao slike Vudija Alena, i još i više – slika sveta je haotična, pa je onda i svet haotičan kao misli anarhiste koji pokušava da „ide do kraja“.
Svet nema središte, ima, u stvari, mnogo središta mnoštva svetova koji se neprestano kreću, nastaju i nestaju, boreći se za primat i dominaciju. Doduše, ne tako brzo.
Postoji mnoštvo jezika, ali, gle, paradoksalno, dominira globiš.
I kažu – „ne bojte se, mali jezici i zemlje male... Ne bojte se za svoju budućnost...“
To nisu mali narodi već neke zemlje koje imaju manje stanovnika nego neke druge, i slute da se kroji neka nova, druga prošlost. Ima li tu naše, „male“ budućnosti?!
(Ostavićemo globalizam i globalizaciju – po strani.)
Rekoše nam – „vi ste svet“. A mi želimo da budemo građani sveta, kosmopoliti.
Patriotizam je pretpostavka, nužni uslov kosmopolitizma. Pojedinac može postati kosmopolit samo kao član naroda, jer, ako neko želi da „preskoči“ konkretnu otadžbinu može postati bezdomni pustinjak.
Ne smemo da izgubimo svoju različitost, svoje crte lica u haosu ljudi.
Svoje istorijsko kulturno nasleđe. Kultura je istinska, prava istorija.
Zato je tolerancija neophodnost, ne lepa reč, ni dobra namera.
I niko ne sme da nam dira u patriotizam, da nam negira pravo na patriotizam, da nas proganja. IZA takvog nasilja je uvek nešto drugo – prizemno i prosto.
A ipak, dešavalo se to kroz istoriju.
Zato je tolerancija neophodna – jer poštuje i štiti i tuđe tradicije, ali i nas same.
