Izvor: Politika, 08.Jul.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija i Slovenija mogu do medalje
Sedmorica stručnjaka, po jedan iz svake nekadašnje republike i jedan „nepopravljivi Jugosloven“, govore o svojim očekivanjima od Evropskog prvenstva u Litvaniji (31. avgust – 18. septembar)
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija, čiji su košarkaši od 1961. do 1991. godine osvojili 13 medalja (5, 5, 3) na evropskim šampionatima, krajem leta će prvi put imati svih svojih šest „predstavnika“ >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na istom takmičenju. Već se događalo dva puta da učestvuju sve jugoslovenske „ekipe“, ali tada su Srbija i Crna Gora bile jedno, pa zato za predstojeći „Evrobasket“ u Litvaniji (31. avgust – 18. septembar) možemo da kažemo da je „istorijski“. Četvrtina selekcija na šampionatu dolazi iz nekadašnje košarkške sile SFRJ.
Tim povodom razgovarali smo sa sedmoricom trenera, po jednim iz svake bivše republike i jednim „nepopravljivim Jugoslovenom“. Pitali smo ih koja „naša“ reprezentacija bi mogla najdalje da dogura na šampionatu na kome će se vaditi vize za Olimpijske igre u Londonu 2012 (finalisti idu direktno, od 3. do. 6 mesta na svetske kvalifikacije).
RANKO ŽERAVICA (SRBIJA)
Ranku Žeravici, koji je s reprezentacijom Jugoslavije osvojio sedam medalja, pripala je čast da joj donese prvo zlato (SP u Ljubljani 1970) i jedinu olimpijsku titulu (Moskva 1980).
– To što će Jugoslavija imati šest predstavnika u Litvaniji me ne iznenađuje. To je neverovatan uspeh košarke s ovog prostora. Mnoge stručnjake će to pogoditi, pokazaće se zavist. Sećam se da je Lolo Sainz, svojevremeno selektor Španije, rekao pre nekoliko godina za španske medije: „Molimo Boga da se više ne razmnožavaju sovjetske i jugoslovenske republike, jer nećemo više dobiti ni papirne diplome, a kamoli medalje.
Žeravica o „Evru 2011“ kaže:
– Prednost dajem Srbiji, prateći koje sve probleme imaju reprezentacije, ali nisam siguran da može da se plasira u finale. Teško je sada prognozirati jer ko zna u kojim sastavima će igrati selekcije. Verovatno će i u avgustu biti menjani sastavi. Hrvati su posle nas. Slovenija bi mogla da bude kandidat za medalju, ali ako bude kompletna. Plasman Crne Gore će zavisiti od Pekovića.
LAZAR LEČIĆ (MAKEDONIJA)
Legenda makedonske košarke, trener koji je svojim temperamentom menjao atmosferu u dvorani – Lazar Lečić – bio je pomoćnik Ranku Žeravici kada se Jugoslavija prvi put popela na krov sveta, u Ljubljani 1970.
– Naravno, navijaću za Jugoslaviju! Španci, Litvanci i Francuzi su favoriti, dok od ekipa iz bivše Jugoslavije Srbija ima najveće šanse za medalju jer ima tim u usponu i vrhunskog trenera. Duda Ivković je bez konkurencije. Boža Maljković bi trebalo da donese novi kvalitet Sloveniji, a na trećem mestu je Hrvatska. Makedonija ima dobru petorku. Očekujem da među pet najboljih selekcija u Evropi budu i dve „jugoslovenske“: Srbija i Slovenija. Ipak, da sačekamo sastave. Nemci će biti neugodni ako im dođe Novicki koji vredi za trojicu, pošto daje 40 poena po meču.
ZMAGO SAGADIN (SLOVENIJA)
Ono što je Boris Kristančić bio u Olimpiji i slovenačkoj košarci u prve dve-tri decenije posle Drugog svetskog rata, to je Zmago Sagadin važio u prvoj deceniji samostalne Sloveniji. Bio je njen selektor.
– Ogroman uspeh je što imamo svih šest reprezentacija u Litvaniji. Srbija i Slovenija mogu da se umešaju u borbu za medalju, jer obe imaju respektabilne timove i dobre rezultate poslednjih godina. Po imenima Hrvatska će opet imati jak sastav, ali u njenoj reprezentaciji nešto ne funkcioniše već neko vreme. Crna Gora ima tim koji bi mogao svakoga da iznenadi, ali je ona ipak debitant.
JASMIN REPEŠA (HRVATSKA)
Jasmin Repeša je takođe predstavnik jugoslovenske škole košarke. Vodio je reprezentaciju Hrvatske od 2005. do 2009. a bezmalo punu deceniju uspešno radi u Prvenstvu Italije.
– Još se ne naslućuju timovi pa je teško dati neku pouzdanu prognozu. Ko će biti kompletan a ko ne. Ako uzmemo u obzir sve najbolje na papiru, Slovenija bi trebalo da ima najveće šanse. Srbija, pak, ima najbolji kontinuitet poslednjih godina. Mladi srpski tim raste od prethodnog šampionata u Poljskoj. Hrvatska je plutajuća bomba, koja može svakoga da pobedi i od svakoga da izgubi. Ove tri ekipe su najbolje u regionu, uz uvažavanje Crne Gore koja bi kao debitant mogla prijatno da iznenadi. Čak i BiH ima pojedince, poput Teletovića, koji mogu sami da prelome meč.
A kad su u pitanju pojedinci...
– Saša Vujačić, ako bude u slovenačkom timu, mogao bi da bude veoma zapažen, Hrvatska verovatno nikada nije imala takav par talentovanih centara kao što su Barać i Tomić, u srpskom timu Teodosić može sam da reši meč, kapiten Krstić ispod koša pravi razliku, a Savanović je pravi džoker. U timu BiH Teletović je u stanju da pogodi 10 trojki u jednom meču, dok Crnogorac Peković u igri jedan na jedan pravi verovatno veću razliku nego bilo ko drugi.
SABIT HADŽIĆ (BIH)
Bivši igrač Bosne Sabit Hadžić je već tri puta odveo selekciju BiH na evropsko prvenstvo, od 1997. do 2001. Lane ju je opet preuzeo, s nikad većim ambicijama.
– Srbija je jedan od favorita na šampionatu. Nesrećno je izgubila na korak od finala na Svetskom šampionatu u Istanbulu prošle godine. Ima mlad tim, kontinuitet i vanserijskog trenera Ivkovića. Slovenija ima objektivan kvalitet, a trener Maljković je njena dodatna snaga. I oni su kandidati za medalju. Hrvati su među favoritima u našoj grupi i boriće se za plasman koji vodi u kvalifikacije za Olimpijske igre. Hrvati već godinama imaju dobar tim, po pravilu dobro počnu šampionat a onda se odjednom izgube. Naš cilj je drugi krug i mislim da to možemo uz malo sreće. Pored Srbije i Slovenije, kandidati za najviši plasman su i domaćin Litvanija, Španija, Francuska, ali i Nemačka ukoliko mdođe Novicki.
DEJAN RADONJIĆ (CRNA GORA)
Najmlađi od svih stručnjaka u našoj anketi je selektor Crne Gore Dejan Radonjić kome iskusni stručnjaci iz regiona predviđaju lepu trenersku budućnost. Igrao je za Lovćen, Budućnost, FMP i Vojvodinu.
– Srbija ima sve uslove za dobar rezultat, a isto važi i za Sloveniju. U zavisnosti od sastava, i Hrvatska bi mogla daleko. Što se tiče Crne Gore, grupa je jaka i prvi cilj je da je prebrodimo.
Aleksandar MiletićBOGDAN TANJEVIĆ (JUGOSLAVIJA)
Kao turnir republika i pokrajina
Bogdan Tanjević, član jedne od najperspektivnijih generacija jugoslovenskih košarkaša sredinom 60-ih, važi za nepopravljivog Jugoslovena. Od njegovih silnih trenerskih uspeha navešćemo jedan rekord: jedini je selektor koji je s tri različite reprezentacije osvajao medalje na najvećim takmičenjima (Jugoslavija – evropsko srebro 1981, Italija – evropsko zlato 1999, Turska – svetsko srebro 2010).
– Predstojeće Evropsko prvenstvo me podseća na nekadašnji turnir republika i pokrajina na kome sam učestvovao od 1963. do 1966. Ovo je dokaz snage košarke iz bivše Jugoslavije. Ovaj sport je sastavni deo našeg mentaliteta. Danas bi baš bilo teško sastaviti reprezentaciju Jugoslavije pa je, da se našalim - dobro što smo se rasturili. Tako ćemo u Litvaniji imati čak 72 reprezentativca. Objektivo, Srbija je i dalje u prednosti, sa mladim timom koji napreduje iz godine u godinu. Kad je 2009. mogla do medalje nema razloga da opet ne bude u vrhu. Čak i da su njeni igrači ove dve godine bili konzervirani, opet bi bili bolji nego pre. Tu je i faktor Duda Ivković. Slovenija će biti za klasu bolja nego ranije samo zato što sad ima na klupi Božu Maljkovića. U košarci je vrlo značajna uloga trenera. Hrvatska uvek ima dobre igrače, ali tu baš ne štima sve kako treba. Ne zaboravimo Crnu Goru. Verujem u trenera Radonjića. Oni mogu da budu hit.
A. M.
-----------------------------------------------------------
ZA I PROTIV REGIONALNE LIGE
Ranko Žeravica
– Ona ne prija nikome. Hrvatska je mnogo izgubila, a Srbija još više, pa čak ni Bosna nije imala neku korist. Ja sam za to da se pojačaju nacionalne lige a da regionalna liga bude neka vrsta završnice sezone. Mogao bi da se promeni sistem takmičenja, da se igra turnirski po završetku domaćih liga, i to bi onda povećalo interesovanje.
Lazar Lečić
– Ja sam za nju, ali pod uslovom da ne bude samo biznis liga... Neshvatljivo mi je da u njoj još nema mesta za neki makedonski klub.
Bogdan Tanjević
– Ona je neophodna. Ovaj prostor će opet biti politički povezan i kroz nekoliko godina svi ćemo biti u Evropskoj uniji i neće biti granica. Presiromašni smo da bi svako mogao da ima svoju jaku ligu. Pogledajte nacionalne fudbalske šampionate: kad čujem imena nekih klubova upišam se od smeha. Sve nas upućuje na regionalnu ligu.
Zmago Sagadin
– Ona je spas za region. Šest malih država ne mogu da imaju jake nacionalne šampionate a dobri igrači izlaze iz jakih liga. Mi u regionu jedva skupimo 10-12 dobrih ekipa. Kad kroz par godina budemo uključili i Makedoniju, opet ćemo imati kompletnu, jaku jugoslovensku ligu.
Jasmin Repeša
– Regionalna liga je neminovnost. Austrija, Švajcarska i Belgija, ekonomski znatno jače zemlje od bilo koje druge u našem regionu, nemaju predstavnike u Evroligi a mi bismo da svaka zemlja s prostora Jugoslavije ima po dva evroligaša i da se svaki od njih bori za fajnal-for... Profesionalna košarka ne ide bez regionalne lige, a na ovim prostorima niko neće opstati ukoliko, kao nekada, ne bude u stanju da proizvodi igrače. Ovo su preuski prostori da bi ponaosob svaki od njih imao jaku profesionalnu ligu.
Sabit Hadžić
– Ta liga je pozitivna stvar. Tu se razigravaju mladi igrači i stasavaju za evrokupove i reprezentacije.
Dejan Radonjić
– Glasam za nju. Iz prostog razloga jer je u slučaju Budućnosti i Crne Gore opravdala svoje postojanje.
NAJBOLJIH 10 STRELACA REPREZENTACIJE JUGOSLAVIJE
Dražen Dalipagić (Srbija) 3.700
Dragan Kićanović (Srbija) 3.330
Krešimir Ćosić (Hrvatska) 3.180
Radivoj Korać (Srbija) 3.107
Dražen Petrović (Hrvatska) 2.830
Vinko Jelovac (Slovenija) 2.220
Ivo Daneu (Slovenija) 2.214
Ratko Radovanović (Srbija) 2.175
Damir Šolman (Hrvatska) 1.798
Mirza Delibašić (BiH) 1.759
objavljeno: 09.07.2011
