Izvor: Blic, 31.Avg.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raste kreditni rejtig
Prema osetljivosti zemalja na spoljne finansijske pritiske, Srbija je zauzela deveto mesto na listi agencije za utvrđivanje kreditnog rejtinga Fič i bolja je od Hravtske, Bugarske, Litvanije, Mađarske, Letonije i Turske... Ekonomisti sa kojima je ,,Blic nedelje" razgovarao na ovu temu smatraju da je ovo dobar znak za Srbiju, ali i da bez kvalitetne ekonomske politike, grin fild investicija i stabilne političke situacije, nećemo zadugo zadržati ovu poziciju.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Među parametrima koji su korišćeni da bi se napravila lista osetljivosti zemalja na spoljne finansijske pritiske nalaze se bilans tekućih plaćanja, direktne strane investicije, obaveze plaćanja inostranstvu do kraja godine i veličina neto državnog duga.
Vladimir Vučković, ekonomista i profesor na ,,Megatrend univerzitetu" ističe da su ova četiri pokazatelja u Srbiji na različitim nivoima kvaliteta, odnosno da su neki veoma dobri, dok su drugi katastrofalni.
- Veoma je negativan bilans tekućih plaćanja, dok sa drugim pokazateljima ne stojimo tako loše u ovoj godini, a pre svega sa spoljnim dugom koji je, na primer, manji nego u Hrvatskoj. Ipak ne treba zaboraviti da sa stranim investicijama, koje su takođe jedan od tih pozitivnih pokazatelja, ne stojimo loše iz razloga što u Srbiji i dalje traje privatizacija, koju su mnoge od lošije kotiranih zemalja na listi, davno završile - objašnjava Vučković i dodaje da je iz tih razloga ova lista, iako daje pozitivne signale, pre svega, stranim investitorima, pomalo naivno napravljena.
O tome svedoči i realna slika ekonomskog razvoja koja je u Srbiji daleko ispod nivoa u Baltičkim zemljama, na primer, koje su na ovoj listi zauzele lošija mesta od nas.
Nešto pozitivnijeg mišljenja je prof dr Dejan Erić, direktor Instituta ekonomskih nauka, koji ipak upozorava na nepovoljnost bilansa plaćanja zbog loše strukture spoljno trgovinske razmene, gde uvoz skoro duplo nadmašuje izvoz, koji je ionako strukturno nekvalitetan. Sa druge strane, kako kaže, Srbija je zbog političke nestabilnosti u zemlji doživela drastično usporavanje direktnih stranih investicija, što uliva nadu.
- Ukoliko se postigne politička stabilnost u zemlji, u narednoj godini bismo mogli da imamo još bolji poziciju, naravno pod uslovom da se drugi faktori ne pogoršaju. Ovo je sigurno lepa vest, ali ne treba nikako da nas uljuljka jer nas čeka još puno posla i trenutna slika, ma koliko bila prijatna, obavezuje sve da nastavimo da radimo, ne bi li Srbija postala još atraktivnija investiciona destinacija - objašnjava Erić i otkriva da je Institutu, na čijem je čelu, tokom leta stigla ponuda za saradnju sa korejskim institutom za međunarodnu ekonomsku politiku.
- Naši prijatelji iz Južne Koreje su procenili da Srbija, u ekonomskom smislu, može biti vrlo atraktivna u narednom periodu, što donekle potvrđuje ova lista. Očigledno je da Vlada, koja je formirana, uliva poverenje stranih investitora i rejting agencija i to je sjajna vest - kaže Erić.
Da je ekonomska situacija u Srbiji, uprkos ovoj proceni, iz godine u godinu sve lošija tvrdi profesor Vučković. Razlozi za to su pre svega velika inflacija i rastući deficit razvojnog bilansa. Zato je, smatra on, nerealno očekivati da će se ovakva pozitivna situacija dugo održati.
- Ne deluje da će se pozitivni aspekti ekonomske situacije održati i u sledećoj godini, kada je očekivano da će priliv kapitalnih i stranih investicija biti sve manji. Dugovi nisu rešenje za ovu situaciju, već trajne i direktne investicije, posebno kada postoji računica da će nam u sledećoj godini nedostajati četiri do pet milijardi evra, što jedino direktne investicije mogu da popune. Problem je ipak što mi više nemamo šta da prodajemo, pa nam isključivo trebaju grin fild investicije koje zbog birokratije i političke situacije nećemo tako lako pribaviti - smatra Vučković.
U skladu s tim, eksperti Fiča u izveštaju zaključuju da ekonomske i kreditne perspektive evropskih ekonomija u razvoju postaju gore, jer na njih nepovoljno deluju ekonomsko usporavanje u zoni evra i povećanje inflacije i deficita tekućih plaćanja u regionu.
Na čelu liste, kao najpodložnija pritiscima spolja među ekonomijama u razvoju istočne Evrope, nalazi se Letonija, u stopu je prati Hrvatska a treću poziciju dele Litvanija i Turska, pokazuje Fičov izveštaj koji prenosi štampa u regionu.
Rumunija drži peto, Bugarska i Mađarska su na sedmom odnosno osmom mestu liste, Gruzija sa Srbijom deli deveto a Makedonija je 11.
.jpg)
