Izvor: Vostok.rs, 15.Jun.2012, 14:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raspoloženja rusofobije u Pribaltici s godinama samo jačaju
15.06.2012. -
Zemlje Pribaltike sećaju se žrtava staljinovih deportacija iz 1941. godine. Vlasti Estonije, Letonije i Litvanije pokušavaju da u društvu izazovu raspoloženja rusofobije, govoreći o izvesnom „super tajnom planu" SSSR za deportaciju stanovnika Pribaltike u Sibir. Stručnjaci „Glasa Rusije" podsećaju na to da se deportacija zaista dešavala, ali se tragedija ne može nazvati genocidom: među >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << iseljenicima su veći deo činili Rusi.
Staljin je 1941. godine zaista doneo odluku da se u Sibir i Kazahstan privremeno presele svi oni koji su bili lojalni Hitleru. Tada je postojala opasnost da će Nemačka prekršiti pakt o nenapadanju, što se kasnije i desilo. 14. juna 1941. godine nekoliko desetina hiljada ljudi bilo je deportovano iz Pribaltike. Pritom to nisu bili samo pripadnici pribaltičkih naroda, već i Rusi i Jevreji. Većina njih se posle rata vratila kući. Jedini kriterijum za iseljenike je bio naklonost prema nacizmu, a ne nacionalnost, ističe rukovodilac Centra za pravnu pomoć sunarodnicima „Moskva – Rusi" Mihail Jofe.
Ove grupe ljudi su bile preseljene zbog rata koji se bližio. To su bila lica lojalna nemačkom režimu, praktično, peta kolona.
Veći deo deportovanih činili su etnički Rusi, zato se ne može govoriti o genocidu nad Letoncima, Estoncima ili Litvancima. Ne može se negirati masovno preseljenje. Međutim, vlasti pribaltičkih zemalja su tragediju pretvorile u političku lakrdiju, ističe rukovodilac Fonda „Istorijsko sećanje" Aleksandar Djukov.
Ovi događaji se koriste u političke svrhe, a ne radi pominjanja žrtava deportacije. O tome svedoči termin komunistički genocid, koji se apsolutno ni na čemu ne zasniva, čak ga ni letonski istoričari praktično ne koriste. Obično se manifestacije povodom dana žalosti održavaju 14. juna, upravo na dan deportacije. Izuzev ove godine. Ove godine su u Litvaniji manifestacije počele već 12. juna. Namerno su pomerene kako bi se podudarile s Danom Rusije. To pokazuje određeni vektor politizacije ovog događaja u pribaltičkim republikama.
Aleksandar Djukov je takođe uveren da su rusofobija i veličanje nacizma uznemirujući znak raskola koji se nadvija nad društvom. To posebno pada u oči u Letoniji, gde su vojnici SS odjednom postali junaci.
Ipak, bez obzira na sve argumente istoričara, predsednici pribaltičkih zemalja i dalje insistiraju na tome da ih je Sovjetski Savez okupirao. Takvu izjavu je danas, na primer, dao premijer Litvanije Andrjus Kubiljus.
Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti
.jpg)
