Izvor: Politika, 11.Sep.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregrejana kampanja za katalonsku nezavisnost
Oko 400.000 aktivista držeći se za ruke formiralo 400 kilometara dug lanac od Pirineja na severu do Valensije na jugu
Katalonski put u nezavisnost dobio je jaku medijsku promociju kada je, povodom nacionalnog praznika, oko 400.000 aktivista držeći se za ruke lancem duž obale juče povezalo prostor od Pirineja na severu do Valensije na jugu.
Liniju dugu 400 kilometara, koja vijuga kroz 86 gradova i mesta u severoistočnoj španskoj provinciji, katalonska vlast je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << osmislila po ugledu na slični protestni igrokaz Estonije, Letonije i Litvanije, koje su 1989. zahtevale otcepljenje i nezavisnost od SSSR-a.
Lokalne vlasti žele da „mirnim pritiskom” ubede Madrid da se ne protivi nameri Barselone da raspiše referendum na kome bi se stanovnici Katalonije izjasnili da li žele da ova autonomija postane nezavisna država.
Po Ustavu Španije, izjašnjavanje o pitanjima koja se tiču cele države može da se organizuje samo na teritoriji cele zemlje, nikako u pojedinim regionima.
Katalonci se, međutim, pozivaju na primer Velike Britanije, gde se politički vrh u Londonu složio da Škotlanđani izađu na referendum o nezavisnosti ili ostanku unutar Ujedinjenog Kraljevstva.
Istovremeno, lobiranje za „katalonski put u nezavisnost” vrši se i preko najjačih stranih medija. Artur Mas, predsednik katalonske autonomije, objavio je članak u „Njujork tajmsu” u kome objašnjava da je Katalonija glasajući za partije koje podržavaju nezavisnost stekla pravo da se o tome izjasni na referendumu, ali da „Španija odbija da uvaži osnovna građanska prava”.
Njegov savetnik u predsedništvu Fransesk Homs dan uoči praznika oglasio se komentarom u britanskom „Gardijanu”. On, između ostalog, tvrdi da je španski premijer ne pokazuje nikakvu volju za dijalogom, kako bi se pitanje nezavisnosti Katalonije ostvarilo mirnim putem.
Obojica funkcionera iz Barselone očekuju da ljudski lanac ostavi „ogroman utisak na međunarodnu zajednicu”. Poručuju Madridu da pitanje referenduma nije „pravna, već politička stvar“.
U pozadini ovog događaja, održani su tajni susreti između premijera Marijana Rahoja i Masa, što je procurilo u španske medije.
Pritisnut korupcionaškim skandalima i teškom ekonomskom krizom, Rahoj pokušava da razgovor o referendumu odloži za nekoliko godina, dok se Masu žuri da uhvati pravi trenutak i da zadovolji jastrebove unutar sopstvene koalicije. Barselona hoće referendum u toku 2014. godine.
Prema poslednjim istraživanjima koje je na svom veb-sajtu objavio madridski „Pais” juče po podne, 52 odsto stanovnika Katalonije je za nezavisnu državu, sedam od deset smatra da mora da im se pruži pravo da se o tome izjasne, dok bi se samo 24 odsto izjasnilo protiv.
Madrid strahuje da bi, ukoliko Katalonija ostvari svoje namere, putem nezavisnosti moglo da krene još nekoliko autonomnih regija i da bi se Španija vrlo brzo raspala na više delova.
Ni Evropska unija ni SAD za sada se nisu javno izjasnile o tome šta misle o zahtevu Katalonije. U slučaju samoproklamovane nezavisnosti, Katalonija ne bi mogla da zadrži članstvo u EU, već bi, kako to objašnjavaju pravni stručnjaci, morala da prođe dugotrajan proces pridruživanja, onakav kakav je propisan za druge zemlje koje nisu članice. Vlasti u Barseloni međutim tvrde da to nije tačno tumačenje i da Katalonija postaje automatski još jedna članica EU.
Brisel okoliša da jasno odgovori na ovo pitanje.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 12.09.2013.
Pogledaj vesti o: Litvanija
