Izvor: Vostok.rs, 05.Jun.2012, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Po viljnuskom, „hamburškom“ računu
05.06.2012. -
Vlada Litvanije formirala je komisiju za ocenu štete koja je naneta republici u vreme „sovjetske okupacije". Ovih dana ona treba da predstavi zaključke o dugovima „po viljnuskom računu".
Svoja razmišljanja o toj koliziji ugledni ruski istoričar, naučni saradnik Ermitaža Julija Kantor izložila je na stranicama lista Moskovske novosti. I publiakcija je odmah dospela na stranice poljskih medija. Kakve veze sa tim ima Poljska? Autor objašnjava:
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << />
Sasvim svesno se ugrađujem u apsurdnu logiju predloženog razmatranja na temu: ko je kome dužan? Mada, jasno je da nikakve pregovore o tome Kremlj neće voditi, nije prvi put da baltičke republike pokreću pitanje kompenzacije. Ako im je drago, „prebićemo dugove". Uključićemo brojač.
Sovjetski režim stanjinskog tipa koji nikome nije doneo nikakve radosti, uvlačio je u svoju represivnu poltiku u baltičkim republikama i veliki broj sami Litvanaca. Toliko o moralnim dugovima. Sada ono glavno. Savremena Litvanija, kako deklariše njen establišment, „predratna je država koja je ponovo uspostavila nezavisnost", što je blago govoreći nekorektno. Aktualna Litvanija je teritorija Litvanske SSR, pri čemu posleratnog doba. Za vreme režima koji je, kako ona govori, nju „okupirao", Litvanci su uvećali svoju teritoriju za trećinu. Sve je započelo u oktobru 1939. godine, kada su sa zadovoljstvom primili poklon od SSSR – Viljno i Vilensku pokrajinu, koje su pripale Moskvi po paktu Molotova-Ribentropa. Litvanija ga je, jasno je, osudila, ali „de fakto" bila je treća država koja je učestvovala u podeli Poljske. Da li se osećaj pravde prostire tako daleko da se vrate ove terotorije zakonitom vlasniku – Poljskoj?
Dalje, Klajpeda, ili Memelj, oslobođen od fašista 1945. godine, predat je zajedno sa ušćem Nemana i severnim delom Kuršske kose Litvancima 1950. godine. Još jedan „komadić", Vilkaviškski region, ušao je u sastav Litvanije u sovjetsko vreme. To je veliki račun. A za sitnice se može tražiti od Litvanije kompenzacija, recimo za besplatno školovanje njenih stručnjaka van granica republike. I da se započne od predsednika zemlje – Dali Grubauskajte, koja je završila ekonomski fakultet Lenjingradskog univerziteta i odbranila disertaciju na Akademiji društvenih nauka pri CK KPSS u Moskvi.
Julija Kantor moli da se ne smatraju ovi argumenti opravdanjem pakta Molotov-Ribentrop, koji je još 1989. bio proglašen na Kongresu narodnih deputata SSSR nevažećim. Ona takođe podvlači da niko od razumnih ljudi u Rusiji ne insistira na tome da su balitčke držae dobrovoljno ušle u sastav SSSR. Reč je o nečem drugom: zašto je danas potrebna reanimacija pitanja „okupacije" i dugova na račun nje?
To nije ni u čijim interesima, ni u litvanskim, ni u poljskim, ni u ruskim. Pitanje okupacije odvode odnose suseda iz regiona u ćorsokak, i u direktnom smislu reči uvećava međunarodnu napetost. Nikakve rezultete osim negativnih ova priča neće imati.
Litvanske primedbe su besperspektivne i sa tačke gledišta međunarodnog prava. Definicije koje ono sadrži, između ostalog „okupacija", treba da budu priznate od strane države kojoj su upućene, kao i od strane međunarodne zajednice. Ali ruska diplomatija mnogo puta je izjavila da se SSSR i zemlje Baltika nisu nalazili u stanju rata, zato termin okupacija ne može da se koristi. A još se može po stoti put navesti odluka Potsdamske konferencije, koja je između ostalog dela legitimnost boravku baltičkih republika u sastavu SSSR. I takođe setiti se ko je koga oslobodio u maju 1945...
Između ostalog, postoje u republiki i pragmatičari, njih podstiče iskustvo rusko-poljske komisije za složena pitanja. A njega Julija Kantor naziva vrlo dobrim. Slična komisija ruskih i litvanskim istoričara već je objavila prvi tom zbornika SSSR i Litvanija, priprema se drugi. Ali slučaj zalazi u ćorsokak kada savesne istraživače i njihove rezultate pokušavaju da iskoriste u strogo političke, koristoljubive svrhe.
Izvor: Golos Rossii, © Kollaž: «Golos Rossii»
.jpg)
