Izvor: Politika, 15.Sep.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najglasniji smo na Evrobasketu
Predsednik KSS Dragan Đilas kaže da razmišlja o „sistemu koji bi naterao klubove da u domaćoj ligi moraju da imaju barem jednog mladog igrača na terenu”
Od izveštača „Žurnala”
Kaunas – Dragan Đilas, predsednik Košarkaškog saveza Srbije (KSS) i gradonačelnik Beograda, očito ne pati od protokola. Na Evrobasketu u Litvaniji on izgleda apsolutno prirodno, bez i jedne „poze”. Na početku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << razgovora pitali smo ga kako mu u ulozi predsednika KSS izgleda debi na velikom takmičenju?
– Bio sam i ranije na velikim takmičenjima, ali bez zvanične funkcije. Funkcija je bila navijačka, a deo te uloge sam zadržao i sada. Najviše vičemo na utakmicama od svih rukovodilaca na Evrobasketu.
I nije vam neprijatno zbog toga?
– Ne, ni najmanje, mada nas ljudi iz Fibe čudno gledaju.
Nisu navikli na predsednike nacionalnih federacija koji glasno navijaju?
– Na utakmici protiv Španije, predsednik njihovog Saveza je seo ispred mene. Otišao sam dva reda iznad, kad već vičem i grdim sudije da ne smetam čoveku...Tako da sam na neki način bio pripremeljen za veliko takmičenje, tuga i radost su isti...
Jedino je odgovornost veća?
– Naš posao je pre svega da košarku u Srbiji u organizacionom delu popravimo. Znate i sami kakva je situacija, a obični građani to gledaju kroz rezultate seniorske reprezentacije na velikim takmičenjima. A tu ima mnogo posla. Već tri godine mi nemamo ni jednog ekstremno darovitog mladog igrača, koji se pojavio, pa da kao 11 ili 12 igrač krene sa najjačim državnim timom, da oseti atmosferu. Nego ti momci koji su veliki talenti u svojim generacija odjednom nestanu kad napune 19-20 godina. Naš zadatak je i da rešimo finansije, da dugove vratimo do Olimpijskih igara 2012. i da onda ta sredstva kojim vraćamo dugove uložimo u regionalne centre i mlađe kategorije. Stručan rad sa njima. Na duže staze sve to daće pravi rezultat.
A kako ćete uticati na klubove koji su se odvojili od Saveza i imaju svoje Udruženje, da treneri šansu daju mladim, a ne isluženim igračima?
– Činjenica je da naši klubovi često dovode igrače na zalasku karijere, a da imaju u klubu isto tako kvalitetnog 18-godišnjaka. Nikada mi neće biti jasno šta time dobijaju. Jer kad taj talenat stasa i ode i klub će od toga imati koristi.
Ali treneri u klubovima ne rezonuju tako?
– Razmišljamo kako da napravimo sistem koji bi naterao sve klubove da u domaćoj ligi moraju da imaju barem jednog mladog igrača u terenu, ako ne i više. Kako je lepo bilo gledati juniore Srbije u Rigi, ali oni u klubovima nemaju mogućnost da šutnu odlučujuće lopte kad je najteže, kad je pritisak. Kroz to se postaje igrač. Duda Ivković je pokrenuo jedinstvenu juniorsku ligu, ona ostaje, Dejan Tomašević pokušava da pokrene kadetsku. Nisam čovek koji misli da je dobro naređivati već zajednički doći do nečega što će biti dobro za sve. Na primer, da klubovi od transfera igrača dobijaju obeštećenje u lancu kao što je slučaj u fudbalu. I da zbog toga prave igrače. Ne može sve to za nekoliko meseci. Imamo ljude kao što su Bodiroga i Tomašević, verujem da su ljudi spremni da ih poslušaju.
Vi u rukovodstvu delujete kao jedna homogena ekipa.
– Svi smo iskreno ušli, niko to ne radi zbog plate ili biografije, šta će to Bodirogi, proglašenim za najboljeg igrača Evrope u proteklih 10 godina, ili Tomaševiću sa toliko osvojenih medalja i trofeja. Vratili smo i Anu Joković, a Mitrović, Kleut i ja smo da tu pripomognemo. Napravili smo dobru hemiju, kao što je ima reprezentacija.
A kakav vam je odnos sa igračima?
– Neke od tih momaka znam od ranije, bili smo na zdravo zdravo, Bodiroga i Tomašević ih znaju sa terena, a Kleut kroz FMP i Crvenu zvezdu. Naše je da im pomognemo da izguraju, obezbedimo sve što im treba što se tiče priprema, da članovi porodice mogu da ih gledaju na takmičenjima, da ne brinu za ulaznice, da imaju dobru hranu. Bodiroga i Kleut su kupovali šunku u Šauljaju. Ništa nam nije teško, samo da oni odigraju. Ne bi trebalo zaboraviti da su pripreme trajale dva meseca. Što kaže selektor Ivković, trening-soba, soba-trening, nije lako to psihološki izdržati.
Dokle ćemo stići?
– Siguran sam da ćemo ući u polufinale. Sa Francuzima smo pokazali da možemo da igramo. Realan domet, ukoliko se Rašić oporavi, jeste finale, što bi bio sjajan uspeh za ovu generaciju.
Predrag Miljuš
------------------------------------------
Ne može Teo stalno
Teodosiću sam rekao posle Turske: „Čoveče stade mi srce zbog tebe”. A on mi je odgovorio: „Da sam dao onu trojku bilo bi manje zanimljivo” – kaže kroz osmeh Đilas. – Taj Teodosić je tako šutnuo i protiv Slovenije u Poljskoj, pa je pogodio, protiv Španije u Turskoj je takođe pogodio, ali ne može baš svaku da pogodi. To bi trebalo razumeti, oni su dobri momci i skladno funkcionišu. Fina su ekipa i igraju dobru košarku, bez mučkih udaraca, poštenu košarku.
objavljeno: 16.09.2011.
