Izvor: Blic, 10.Dec.2011, 00:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Milioni evra završili u Litvaniji i na Kipru

Istražni organi koji su ispitivali izvlačenje novca iz pančevačke Azotare prilikom privatizacije, utvrdili su da je oko 5,5 miliona evra izneto preko preduzeća u Litvaniji i na Kipru. Zasad je glavni osumnjičeni za ovaj posao Litvanac Paulijus Martinenas, koji je bio predsednik litvansko-srpskog konzorcijuma koji je privatizovao ovo preduzeće, ali se vodi još nekoliko pretkrivičnih postupaka, nakon čega će se utvrditi ko će sve odgovarati za malverzacije u Azotari. Sumnja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se da oko 5,5 miliona evra iznetih iz Azotare potiču od prodaje pogona „Karbamid 2"

Prema podacima koji su do sada prikupljeni, jednom preduzeću u Litvaniji 2007. je plaćeno 2,5 miliona evra za đubrivo. Međutim, đubrivo nikada nije isporučeno pančevačkoj Azotari. Preduzeću „Hemidal" na Kipru prodato je iste godine đubrivo, a nikada nije naplaćen dug od oko tri miliona evra. Istražni organi preko međunarodne pravne pomoći traže izveštaje o preduzećima na Kipru i u Litvaniji i ugovore koji su sklopljeni sa pančevačkom Azotarom.

Takođe, sumnja se da pet i po miliona evra koji su izneti iz Azotare potiču od prodaje „Karbamid 2", najvrednijeg dela fabrike koji je prodat bez dozvole države. On je prodat za oko 32 miliona evra i prema dosadašnjoj finansijskoj istrazi veći deo tog novca, oko 26,5 miliona evra, provučen je kroz troškove Azotare, ali ne i 5,5 miliona evra, za koje se sumnja da su na nezakonit način izvučeni iz preduzeća.

Međutim, sama prodaja pogona „Karbamid 2" je sumnjiva. U avgustu 2007, bez traženja saglasnosti Agencije za privatizaciju, konzorcijum prodaje pogon uprkos tome što je ugovorom pri kupovini preduzeća godinu dana ranije propisano da se može prodati samo pet odsto vrednosti preduzeća. Agencija za privatizaciju, koja je bila nadležna da kontroliše poslovanje Azotare, utvrdila je, ali tek osam meseci kasnije, da je prodajom „Karbamida 2" prekršen kupoprodajni ugovor, jer prodat pogon čini 12 odsto vrednosti preduzeća.

Međutim, Agencija za privatizaciju tada ne raskida ugovor o privatizaciji zbog ovog kršenja ugovora, već nalaže novim vlasnicima Azotare da razliku između dozvoljenih pet i nedozvoljenih 12 odsto, preciznije 10.086.840,47 evra, uplate na račun pančevačke Azotare. Srpsko-litvanski konzorcijum ne uplaćuje tu razliku i Agencija za privatizaciju podnosi krivičnu prijavu i raskida privatizaciju u januaru 2009.

Sumnjiva privatizacija

Postoje sumnje i u sklapanje ugovora Agencije za privatizaciju sa litvanskim firmama „Arvi", „Saniteks" i beogradskim „Univerzalom". Neposredno pre raspisivanja tendera promenjeni su uslovi, u tenderskoj komisiji bili su ljudi već osumnjičeni za štetne poslove u Azotari, a postoje i krivične prijave da je konzorcijum dve godine pre potpisivanja ugovora uplatio osnivački kapital u Azotaru.

Prva sumnja u ispravnost privatizacije odnosi se na to što je neposredno pred objavljivanje tendera Agencija za privatizaciju promenila uslove za učešće na javnom tenderu. Naime, iz nepoznatih razloga je obrisana odredba o lideru konzorcijuma. Ta odredba obavezivala je da bar jedan član konzorcijuma ima 51 odsto učešća u konzorcijumu kako bi Azotaru preuzelo sposobno preduzeće, sa velikim novčanim kapitalom, da bi država imala garancije za buduća ulaganja. Međutim, ovaj uslov je obrisan, pa su i manje firme mogle da učestvuju na tenderu za kupovinu Azotare.

Tendersku komisiju činili su: Danilo Golobuvić, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, Milutin Golubović zamenik predsednika opštine Pančevo, Dragica Gladović, rukovodilac grupe u Ministarstvu privrede, Ðura Pavlović, tadašnji generalni direktor Azotare, i Ljubiša Nestorović, predstavnik sindikata Azotare.

Paradoks je to da je država imenovala za člana tenderske komisije Đuru Pavlovića protiv koga se tada vodio istražni postupak, a bio je osumnjičen za nesavesno poslovanje u privredi. Sud je istraživao njegovu krivicu u malverzaciji u kojoj je Azotara oštećena za 70 miliona dinara. Ostaje nejasno kako je neko ko je osumnjičen da je oštetio preduzeće mogao da učestvuje u njegovoj privatizaciji i kako ga je na to mesto imenovala država.

Treća nepravilnost odnosi se na izveštaj Deviznog inspektorata Ministarstva finansija od 28. januara 2009. Branislav Arađan, predsednik Sindikata „Nezavisnost" u vreme privatizacije Azotare, na osnovu kontrole deviznog poslovanja Azotare od 15. do 31. 12. 2008. podneo je krivičnu prijavu.

Povezane vesti: Azotara Pančevo - najbolji primer nekažnjene pljačke građana kroz privatizaciju

Nastavak na Blic...