Izvor: B92, 16.Maj.2012, 10:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lični bankrot nije rešenje za nas
Beograd -- Zakon o ličnom bankrotu, koji Litvanija planira da uvede 2013, za Srbiju ne može da bude spasonosno rešenje, kaže jedan od bankara.
"Ne može neko ko je u finansijskim problemima spas da potraži u proglašenju ličnog bankrota, pa da poverioci ostanu nenamireni, a klijentu ostane imovina. I kad preduzeće ode u stečaj, imovina se prodaje da bi se namirili dugovi" , priča ovaj bankar.
"Drugo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pitanje je kakva će biti kreditna istorija klijenta koji je proglasio lični bankrot. Taj je zapečatio svoju sudbinu, jer teško da će mu bilo koja banka odobriti kreditnu karticu ili zajam" , kaže ovaj bankar i dodaje da stepen zaduženosti po stanovniku u Srbiji nije zabrinjavajuć i da nam, za sada, nije neophodan takav zakon" , dodaje on.
Prema podacima iz Udruženja banaka, stagnira i nivo zaduženosti po kreditnim karticama i tekućim računima. Kod stanovništva je zabeležen rast gotovinskih kredita od 1,4 odsto dostižući 149,3 milijarde dinara, a stambeni krediti su porasli za 0,8 procenata. Suma je 329,4 milijarde dinara. Obaveze građana po osnovu potrošačkih kredita smanjene su 1,4 odsto. Zajmovi sa čijom otplatom se kasni duže od 15 dana čine 11,6 odsto ukupno odobrenih kredita.
Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta, objašnjava da se institucija ličnog bankrotstva koristi samo u slučaju krajnje nužde i tek kad su sve druge mogućnosti za namirivanje dugova iscrpljene.
„Zdrav odnos između banke i klijenata zasniva se na realnoj oceni kreditne sposobnosti. Do problema može da dođe samo ukoliko klijent ostane bez posla, drastično mu se smanje primanja ili ukoliko se u prodici dogodi smrtni slučaj. U takvim situacijama banke obično nude građanima reprogram, jer je i njima u interesu da se dug namiri. Mislim da usvajanje zakona o ličnom bankrotstvu samo može da bude alibi za različite manipulacije i izbegavanje obaveza. Time će se kazniti oni klijenti koji redovno izmiruju svoje finansijske obaveze" , kaže Đukić i dodaje da bi se teret time preneo na poreske obveznike, što je veoma loše rešenje.
On navodi primer kako preduzeća izbegavaju izmirivanje svojih obaveza tako što vlasnici proglase bankrot i osnuju novu firmu.
Ovde se sve može izvrnuti, dodaje Đukić. Usvajanjem takve prakse ponovo bi se kaznile štediše, a nagradili dužnici.
I Veroljub Dugalić, predsednik Udruženja banaka, smatra da je usvajanje takve prakse kod nas teško izvodljivo.
„Mi nemamo zakon o ličnom bankrotstvu kao što ga imaju neke zemlje. Međutim, onaj ko je proglasio lični bankrot obavezan je da klijentu nađe posao. To je u praksi vrlo teško izvodljivo" , kaže Dugalić i dodaje da i u okviru postojeće zakonske regulative banke mogu da nađu neka rešenja i izađu u susret klijentima.
Dugalić je istakao kako je u aprilu nastavljen trend stagniranja zaduživanja stanovništva, ali i privrede. Ukupan dug prema bankama iznosio je 2.029 milijardi dinara, što je za jedan odsto više nego u martu, piše Politika.
„Onoliko koliko se kredita vrati tokom jednog meseca, toliko se i odobri" , kazao je Dugalić.
