Izvor: B92, 21.Okt.2013, 15:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatska i Slovenija loše ocenjene
Zagreb -- Privredna kretanja u Sloveniji i Hrvatskoj nisu dobra, pokazuje analiza Hrvatske narodne banke.
Hrvatska drži neslavne rekorde u stopi nezaposlenosti i padu izvoza, a zajedno sa Slovenijom beleži najveći porast rizika od bankrota, pokazuje uporedna analiza Hrvatske narodne banke o privrednim kretanjima u odabranim zemljama Srednje i Istočne Evrope.
U prvoj polovini 2013. u zemljama Srednje i Istočne Evrope uglavnom je ostvaren porast privredne aktivnosti, najsnažniji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je bio u Letoniji i Litvaniji, a nastavljen u Slovačkoj, Poljskoj i Rumuniji, preneo je hrvatski Tportal.
Smanjenje privredne aktivnosti zabeleženo je u Estoniji i Sloveniji. Hrvatski BDP je u tom razdoblju stagnirao, s obzirom na to da je u prvom kvartalu zabeležio pad od 0,1 odsto, a u drugom je porastao 0,2 odsto.
U zemljama koje su ostvarile izrazitiji rast BDP, privrednu aktivnost snažno je podržavala domaća tražnja, dok je u Hrvatskoj i ostalim zemljama sa stagnacijom ili padom, oporavak ove tražnje bio slab ili je potpuno izostao.
Većina zemalja Srednje i Istočne Evrope ostvarila je solidan rast inostrane potražnje, a najsnažni rast robnog izvoza imale su baltičke zemlje, kao i Bugarska i Rumunija. S druge strane, najveći pad izvoza u prvoj polovini 2013. imale su Hrvatska i Češka.
Što se tiče industrijske proizvodnje, snažno je porasla u Litvaniji i Rumuniji, a najveći pad registrovan je u Češkoj.
Broj zaposlenih osoba u prvom tromesečju 2013. u većini posmatranih zemalja porastao je u odnosu na isti kvartal 2012, pri čemu je posebno izražen rast tog broja bio u baltičkim zemljama.
Smanjenje broja zaposlenih u istom periodu imale su Rumunija, Slovenija, Poljska i Hrvatska.
Stopa nezaposlenosti u prvom kvartalu bila je najviša u Hrvatskoj, potom u Slovačkoj i Bugarskoj, a najniže stope nezaposlenosti i dalje imaju Češka i Rumunija.
Salda na tekućim računima platnog bilansa na početku 2013, nastavila su blago poboljšanje u svim zemljama Srednje i Istočne Evrope, izuzev Estonije, a najjača korekcija zabeležena je u Litvaniji. Tome je najviše doprinelo poboljšanje salda u robnoj razmeni koje je u većini zemalja bilo podstaknuto slabljenjem uvoza, a u pojedinim zemljama i jačanjem izvoza.
U većini posmatranih zemalja u prvih sedam meseci 2013. bio je prisutan trend usporavanja godišnje stope inflacije, započet u poslednjem kvartalu 2012, kao posledica sporijeg rasta cena energije i hrane. Najviše stope inflacije imale su Estonija i Rumunija.
Prilivi inostranog kapitala u zemlje Srednje i Istočne Evrope nastavili su da slabe i na početku 2013, a najsnažniji odlivi kapitala u inostranstvo bili su u Sloveniji, mada su slična kretanja zabeležena i u Bugarskoj i Litvaniji.
Neto prilivi kapitala iz inostranstva u 10 zemalja Srednje i Istočne Evrope upola su manji nego u prvim godinama nakon izbijanja svetske finansijske krize (2009. i 2010). Takva su kretanja odraz slabijeg zaduživanja sektora države, uprkos tome što je upravo taj sektor i dalje najveći generator priliva inostranog kapitala.
Kada je reč o javnom dugu, u prvom tromesečju 2013. samo u Bugarskoj i Letoniji zabeleženo je njegovo smanjenje, jer su jedino te zemlje u tom razdoblju ostvarile višak u budžetu. Zbog gotovo uravnoteženog budžetskog salda, porast nivoa zaduženosti izostao je i u Estoniji.
U Mađarskoj i Poljskoj javni dug je nakon smanjenja u 2012. ponovo povećan, a u većini ostalih zemalja nastavio je da raste, doduše sporijim tempom nego u istom razdoblju lane. Nivo javnog duga na kraju marta 2013. i dalje je bio najveći u Mađarskoj, a slede Poljska, Slovačka, Hrvatska i Slovenija.
Pogledaj vesti o: Litvanija
