Izvor: Blic, 24.Maj.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čelična ledi sa Baltika
Političari su na izborima diskvalifikovali sami sebe i ljudi im više nikada neće verovati. Moje iskustvo i rezultati koje sam postigla u karijeri čine da mi se može verovati – izjavila je neposredno nakon izbora Dalija Gribauskaite (53), nezavisni kandidat i bivša litvanska ministarka finansija, ubedljiva pobednica na predsedničkim izborima nedavno održanim u Litvaniji. Sa 67,68 odsto glasova, ona je daleko nadmašila lidera Socijaldemokratske partije Algirdasu Butkevičijusu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Gribauskaite je na izborima u svojoj predizbornoj kampanji akcenat stavila na ekonomske probleme kritikujući vladu koja nije uradila ništa na ublažavanju krize. Kao dosadašnja evropska komesarka za budžet, tražila je da se u Litvaniji uvede red u javnoj potrošnji i da se poveća izvoz. Gribauskaite podržava restriktivne budžetske mere premijera desnog centra, ali nije za povišenje poreskih stopa.
Što se fondova EU tiče, ona je za njihovo iskorišćavanje, da bi se malim i srednjim preduzećima omogućile poreske olakšice. Iako litvanski ustav limitira nadležnosti predsednika, Gribauskaite važi za političarku sa čvrstim stavovima i opasnog pregovarača. Ako ništa drugo, ona kaže da će imati pravo da stavi veto na budžet. Stručnjaci očekuju da će Gribauskaite dolaskom na vlast u julu smeniti većinu ministara u vladi, ali da će sigurno „poštedeti" premijera Andrijusa Kubilijusa.
Zbog velikog značaja aktivne spoljne politike za Litvaniju, nova predsednica je već najavila blagu konfrontaciju sa Rusijom. Pošto je ovo prvi put da su građani te republike izabrali ženu za šefa države, njoj se ostvarila vizija iz detinjstva – da bude prva predsednica Litvanije. Zbog takvih ambicija, prati je nadimak „baltička čelična ledi", što je iznela i u svojoj autobiografiji.
Dalija Gribauskaite potiče iz radničke porodice iz Vilnjusa. Sa 11 godina bila je strastveni igrač košarke. U politiku je ušla sa nepunih 20 godina kao inspektor osoblja u državnoj filharmoniji. Nakon toga se upisala na državni univerzitet Sankt Peterburg kao student političke ekonomije. U isto vreme je počela da radi u lokalnoj fabrici kao tehničar. 1983. godine je završila studije. Doktorsku disertaciju odbranila je u Moskvi 1988, da bi posle kao doktor ekonomskih nauka u Vašingtonu prošla specijalni program obuke za članove vlade. Između 1991. i 1993. godine radi kao direktor evropskog odeljenja u Ministarstvu unutrašnjih ekonomskih poslova Litvanije.
Nakon toga radila je u Ministarstvu spoljnih poslova kao direktor ekonomskog odeljenja. Od 1996. bila je savetnik ministra u litvanskoj ambasadi u Americi. Tri godine kasnije postaje pomoćnik ministra finansija, a 2001. i ministar. Od 2004. godine, kada se Litvanija priključila Evropskoj uniji, imenovana je za evropskog komesara za obrazovanje i kulturu. Ubrzo je postala komesar za finansijski program i budžet. U novembru 2005. godine dobila je titulu „komesar godine" za angažman u Evropskoj komisiji. U 2008. predstavila je budžet koji je po prvi put većinski utrošen za privredni rast i zapošljavanje, a ne kao ranije na poljoprivredu i prirodne izvore.
Dugo su je optuživali da je lezbijka jer se nije udavala. Početkom ove godine je to javno i demantovala.
Pored maternjeg ukrajinskog, govori ruski, poljski, engleski i francuski jezik. A da je ne treba potceniti ni fizički, potvrđuje njen crni pojas u karateu.
Bivša ministarka finansija će zameniti Valdasa Adamkusa na mestu predsednika posle njegova dva mandata i decenije upravljanja, a njena inauguracija je predviđena za 12. jul.
Članica UN, NATO i EU
Litvanija je republika u severoistočnojistočnoj Evropi i jedna od tri baltičke države Litvanija je postala članica Ujedinjenih nacija 17. septembra 1991; 31. maja 2001. godine postala je 141. članica Svetske trgovinske organizacije, a od 1988. Litvanija je težila ostvarivanju bližih veza sa zapadom, tako da je 4. januara 1994. postala prva baltička zemlja koja je zatražila članstvo u NATO paktu. Marta 2004. Litvanija je postala punopravna članica ove alijanse. Nakon što je 1. maja 2004. 91 odsto Litvanaca podržalo članstvo u Evropskoj uniji, Litvanija je stupila u EU.
Pogledaj vesti o: Predsednički izbori
