Izvor: Southeast European Times, 06.Jul.2011, 23:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Turska priznaje libijske pobunjenike, obećava podršku

Dok Turska pravi oštar zaokret u svom stavu u pogledu Libije, političari u Ankari pitaju šta sledi dok sukob ulazi u svoj peti mesec.

06/07/2011

Alakbar Raufoglu za Southeast European Times – 7.6.2011.

Ankara je u nedelju (3. jula) napravila oštar zaokret u svojoj politici prema Libiji, priznavši opozicioni pobunjenički pokret kao legitimnog predstavnika zemlje tokom posete ministra spoljnih poslova Ahmeta Davutoglua prestonici pobunjenika Bengaziju.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << />
„Priznali smo libijsku opoziciju i spremni smo da pružimo veću podršku, zato što verujemo da [libijska] kriza može da se reši miroljubivo vrlo brzo, čak i tokom narednih dana“, rekao je portparol Spoljnopolitičkog odbora turskog parlamenta i poslanik AKP Metin Jilmaz za SETimes.

Ukazujući da nema „nelogične promene“ u pristupu Ankare, Jilmaz je rekao: „Naša diplomatija je zasnovana na dubokoj analizi situacije… Bili smo vrlo oprezni u pristupu od samog početka, ali sada smo videli da je dijalog sa Gadafijem postao nemoguć“.

Davutoglu je u Bengaziju obećao pomoć pobunjenicima, a Turska je odmah opozvala svog ambasadora u Tripoliju i zamrzla sredstva Libije. Turski Fond za osiguranje deviznih uloga objasnio je da privremeno drži udeo Inostrane banke Libije od 62 odsto u turskoj Arap Turk Bankaši A.S, u skladu sa odlukama Saveta bezbednosti UN da zamrzne imovinu Libije u inostranstvu.

„Pozicija Turske je konačno ista kao i ona libijskog naroda -- to je mesto gde je morala da bude, ali sa malim odlaganjem“, rekao je Hikmet Četin, bivši ministar inostranih poslova i predsednik parlamenta, za SETimes, dodajući da je promena u stavu Ankare o režimu libijskog pukovnika Moamera Gadafija „bila neophodna pre nekoliko meseci više nego danas“.

„Gadafi je izgubio sve i trenutno nema pitanja vezana za stav Turske“, rekao je on. „Trebalo je da shvatimo od samog početka da ni Gadafijeva Libija, a ni Bliski istok kao celina, nikada više neće biti isti i da nema smisla gurati ih u prošlost.“

Lider libijske opozicije Mahmud Džebril takođe se pojavio u Ankari u utorak (5. jula), a kasnije ovog meseca Turska će biti domaćin zapadnim saveznicima na sledećem sastanku kontakt grupe o Libiji.

Zvaničnici u Ankari kažu da su spremni da pruže sav neophodan doprinos koji mogu da daju Libiji, kako bi se osiguralo brzo pronalaženje rešenja.

„Naša diplomatija se konkretizovala u pravo vreme“, rekao je Jilmaz, obećavajući da će „Turska učiniti sve za implementaciju mogućeg sporazuma koji bi libijski građani na kraju mogli da postignu“.

U međuvremenu, neki članovi AKP i dalje su obazrivi u pogledu anti-Gadafijevog stava Turske i kažu da bi on mogao da pokvari imidž zemlje i ulogu posrednika u arapskom svetu.

„Ne možemo preko noći da se ponašamo samo kao član NATO-a jer imamo svojih uzdržanosti oko Libije i drugih arapskih zemalja“, rekao je za SETimes Fevzi Sanverdi, koji je predsedavao Tursko-libijskom Parlamentarnom grupom prijateljstva do prošlog meseca.

„Naši zapadni partneri moraju da uvere nas i libijski narod da neće dopustiti da se u bilo kakvoj akciji ubijaju naša muslimanska braća u Libiji“, dodao je on. „Zapad bi takođe trebalo da prihvati da Libija pripada Libijcima i ne služi za raspodelu njenih podzemnih resursa i bogatstava.“

U međuvremenu, Ojtun Orhan, istraživač tink-tenka Centar za bliskoistočne strateške studije u Ankari, smatra da Turska sada može da igra nezavisniju i efektivniju ulogu u Libiji.

„Ako su biznis i politički interesi ranije oblikovali tursku zvaničnu politiku -- a početkom krize su tamo bile i hiljade turskih državljana -- sada nema zabrinutosti oko toga“, rekao je on za SETimes. „Muslimanska Turska, pod okriljem NATO-a, može da pruži veću podršku operacijama zapadnog saveza u Libiji u neborbenoj ulozi“, kaže on.

Kada su u pitanju predstojeći događaji, Orhan navodi da će sastanak kontakt grupe u Turskoj biti fokusiran na post-Gadafijevu Libiju, u kojoj Turska već ima svoje političke i ekonomske interese.

Nastavak na Southeast European Times...