Izvor: Southeast European Times, 22.Mar.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turska menja stav oko krize u Libiji
Ankara kaže da podržava nastojanja da se zaštite civili, ali insistira da „Libija pripada Libijcima“.
22/03/2011
Alina Lehtinen za Southeast European Times iz Istanbula – 22.3.2011
U zaokretu u odnosu na svoje ranije protivljenje vojnoj intervenciji u Libiji, turski lideri su ove nedelje saopštili da je zemlja spremna da pruži neophodan doprinos osiguravanju bezbednosti libijskih civila.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << />
„Naša najveća želja je da se ova operacija završi što pre“, izjavio je premijer Redžep Tajip Erdogan televizijskom kanalu Turkiš TV u ponedeljak (21. marta). „NATO bi trebalo da ide u to sa priznanjem i potvrdom da Libija pripada Libijcima, a ne radi raspodele njenih podzemnih resursa i bogatstva“.
Primena zone zabrane letova, koju su proglasile UN, počela je 19. marta, napadima snaga multinacionalne koalicije na sisteme protivvazdušne odbrane Muamera Gadafija. Iako ne planira da se uključi u operaciju, Ankara je preispitala svoju politiku prema krizi, kažu analitičari.
„Ako se Turska ne pridruži Zapadu [u pogledu intervencije], glavna institucionalna veza Turske sa Zapadom biće ugrožena“, izjavio je za SETimes Sabri Sarjari sa Univerziteta Sabanci.
„To se dešavalo ko zna koliko puta - da se Turska ne slaže sa Sjedinjenim Državama i da se Turska se ne slaže sa EU. Možda [turska vlada] misli da je bolje da se pridruži ovome“, rekao je on.
Prema rečima Dafne Mekardi iz Projekta za bliskoistočnu demokratiju (POMED), Ankara ne želi da izgubi kredibilitet jer izgleda kao da je preblizu statusu kvo.
„Ako Turska želi da nastavi da bude lider u regionu, onda mora da gaji odnose sa građanima, a ne da se drži svojih odnosa sa starim, represivnim autokratama čiji su dani izgleda odbrojani“, rekla je Mekardi.
Iako je Turska bila među prvim zemljama koje su tražile ostavku egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka, njen stav prema Gadafijevom režimu bio je uzdržaniji. Eksperti sa kojima je razgovarao SETimes kažu da ekonomski i politički faktori oblikuju zvaničnu politiku.
„Turska ima investicije u Libiji vredne 15 milijardi dolara i moguće je da je samo taj faktor naterao premijera da se u početku protivi intervenciji“, rekao je profesor Nur Bilge Kris sa Univerziteta Bilkent.
Sarjari se slaže da su ekonomski faktori verovatno igrali ulogu u politici Turske prema Libiji. Međutim, dodao je on, ideja da zapadna koalicija izvodi vojne operacije u jednoj muslimanskoj zemlji nikada nije privlačna vladajućoj Partiji pravde i razvoja (AKP), koja svoje korene vuče iz političkog islama.
Uprkos ponekad dvosmislenom stavu, Turska je potvrdila svoje jedinstvene sposobnosti kao jedina muslimanska zemlja članica NATO-a i zemlja koja može da obavi pregovore u poslednjem trenutku. Ona je pomogla u oslobađanju novinara koji rade za Njujork tajms i Gardijan, posle njihovog hapšenja od strane snaga libijske vlade.
„Turska vlada nije do kraja sigurna da li će Gadafi da ode sa vlasti“, rekao je Sarjari. „To je razlog što ne želi da ruši svoje mostove. Turska puno posluje u Libiji. Možda oni misle da je 'bolje ne uznemiravati Gadafija, jer nam inače možda neće pružati mogućnosti za poslovanje'. Turska je više u raspoloženju 'hajde da sačekamo i vidimo' pre nego što odlučimo“.
Nastavak na Southeast European Times...
