Izvor: Politika, 16.Maj.2013, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri Obamina skandala
Četiri meseca posle druge inauguracije, američki predsednik je u vrtlogu skandala koji dovode u pitanje njegovu političku merodavnost
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Obamini dosad najteži dani u Beloj kući, opšta je procena medija povodom tri skandala koji doduše ne vode direktno do predsednika, ali u velikoj meri dovode u pitanje njegovu političku merodavnost.
Koliko prošle nedelje, republikanska opozicija je s mukom cedila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << suvu drenovinu Bengazija, baveći se pitanjem zašto ambasadorka Suzan Rajs napad na američkih konzulat u libijskom gradu u kojem su poginuli njen kolega Kristofer Stivens i još trojica diplomata nije odmah okarakterisala terorističkim napadom i ko je promenio sinopsis za njeno izlaganje.
Javnost je to pratila nezainteresovano, kao puko prepucavanje političara koji nemaju važnija posla. Ali vikend je već doneo oluju: prvo je obelodanjeno da je nepopularna poreska služba (IRS) sa posebnom revnošću razmatrala molbe za poresko oslobađanje koje su podnosile konzervativne (i republikancima bliske) organizacije, a potom je izneto i da je Ministarstvo pravde dva meseca pratilo telefonske kontakte novinara domaće agencije Asošijeted pres da bi saznalo ko im je dojavio poverljivu informaciju o neuspelom terorističkom napadu i time navodno ugrozio nacionalnu bezbednost.
Amerikanci imaju poseban izraz za situaciju kada se mnogo loših stvari događa u isto vreme (koji nije za štampu), a glavna posledica Obaminog upetljavanja jeste to da su skrajnute suštinske teme. Tako je potpuno nezapaženo prošao izveštaj Budžetske kancelarije Kongresa da će se nacionalni deficit znatno smanjiti već 2015, a u medijskoj buci zbog skandala u pozadinu su gurnuti i reforma imigracionih zakona, i spoljnopolitičke inicijative kao što je sazivanje mirovne konferencije o Siriji. Pažnju je nakratko privuklo samo proterivanje američkog diplomate špijuna u Moskvi, ali kao nešto „već viđeno”.
Najnoviji problemi su prizvali i „skandal nad skandalima” američke politike: „Votergejt”, koji se dogodio pre četiri decenije, kada polovina današnjih Amerikanaca nije bila još rođena. Većina se međutim slaže da Obama „nije Nikson”, koji je imao listu svojih političkih protivnika i nepodobnih novinara i njihovo nadgledanje obavljao iz Bele kuće, kao i da ove afere ipak nisu „liga ’Votergejta’”.
Obama je za poresko pretresanje opoziciji naklonjenih organizacija i praćenje novinara saznao, kako je sam rekao, iz medija. Ali umesto da ga oslobodi odgovornosti, to je postavilo neprijatno pitanje: da li on uopšte ima kontrolu nad svojom vladom?
Utisak je da je na delu takozvano prokletstvo drugog mandata koje je pratilo predsednike iz novije američke istorije: fenomen da su druge četiri godine u Beloj kući njenim stanarima mnogo manje uspešne od prvih, a uz to praćene skandalima, političkom inercijom i drugim problemima.
Ričarda Niksona je u drugom mandatu oduvao „Votergejt”, Ronald Regan je bio upetljan u aferu „Iran kontra”, finansiranje pubunjenika u Nikaragvi prodajem oružja Iranu, mimo odobrenja Kongresa. Bil Klinton umalo nije opozvan zbog seks-afere sa stažistkinjom Monikom Levinski, dok su rejting Džordžu Bušu dramatično oborili loše reagovanje na uragan „Katrina” i, naravno, finansijska kriza koja je izbila u njegovoj završnoj godini u Beloj kući, 2008.
Pravilo je takođe da svaki predsednik u drugom mandatu za velike političke poteze na raspolaganju ima samo dve godine, do kongresnih međuizbora, posle čega počinje nova predsednička trka. Obama je na svojoj drugoj inauguraciji najavio ambiciozan politički program, ali njegovi glavni delovi – veća kontrola prometa oružja, reforma imigracionih zakona i usvajanje novog budžeta sa razvojnim prioritetima – u Kongresu su već minirani.
Republikanci su dobili političke poklone i zbili svoje redove, pa se već analizira da li će im to omogućiti da u novembru 2014. ne samo zadrže većinu u Predstavničkom domu, nego i osvoje većinu u Senatu, čime bi preuzeli potpunu kontrolu nad Kongresom. Obami bi u tom slučaju ostalo samo pravo veta na zakone koje bi tamo bili izglasavani. „Ja u preostale tri i po godine nameravam da vladam”, izjavio je Obama, kritikujući one koji „samo misle kako da pobede na sledećim izborima”. Adresa primaoca je bila jasna, ali poruka će najverovatnije ostati neuručena.
Milan Mišić
objavljeno: 16.05.2013.
