Izvor: Vostok.rs, 29.Jun.2012, 20:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sirija očima očevica

29.06.2012. -

Putnik i nezavisni novinar Vjačeslav Krasko, koji se nedavno vratio iz Sirije u ekskluzivnom intervjuu za „Glas Rusije“ govorio je o životu u zemlji za koju je prikovana budna pažnja celog sveta. Tri nedelje je događaje posmatrao iznutra pokušavajući da shvati šta se zapravo dešava u Siriji.

Vjačeslav Krasko je u Damask krenuo 29. aprila. Tog dana su u skladu s planom specijalnog izaslanika >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << OUN i LAD Kofija Anana vojska vlade i opozicionari objavili prekid vatre. Putnik je u Siriju ušao kroz Libiju. Za tri nedelje je posetio grad Dera na jugu zemlje, gde su u martu 2011. godine počeli neredi, Bosri – nekadašnji turistički centar koji su sad praktično u potpunosti blokirali pobunjenici, Tartus, gde se nalazi ruska baza i Latakin – najveću sirijsku morsku luku. Vjačeslav Krasko je planirao da poseti glavnu znamenitost u Siriji, Palmiru, kao i Homs. Međutim, meštani su ga odgovorili pošto je tamo previše opasno:

"Kad sam bio u Damasku tamo je bilo nekoliko desetina ljudi iz Homsa. To su bile izbeglice. Među njima je bilo žena, dece, muškaraca, staraca. I svi, čak i jaki muškarci su mi kategorčno savetovali da ne idem u Homs zato što je tamo opasno. Odnosno, ljudi napuštaju teritorije na kojima se nalaze pobunjenici, pošto je to opasno i odlaze u Damask, koji kontroliše vojska vlade. Imao sam prilike da čujem i kritičke ocene upućene na adresu postojeće vlasti. Između ostalog, naglašavali su da postoji veliki problem korupcije. Predstavnici vladajuće klase se mešaju u biznis. Ali, to nije uzrok događaja koji se trenutno dešavaju u zemlji zato što je za ljude situacija koju stvaraju teroristi mnogo opasnija. U ovoj situaciji većina ljudi prednost daje zakonitoj vlasti."

U celini, u velikim gradovima Sirije, koji se nalaze pod kontrolom aktuelne vlasti, odvija se potpuno uobičajen život, nastavlja Vjačeslav Krasko:

"Nema vojnika na ulicama, čak i u susednom Libanu vojnici se mogu videti mnogo češće. Upravo, problem nije u gradovima, već van njihovih granica. Odnosno, svi neredi se odvijaju u prigradskim naseljima ili manjim nastanjenim mestima u kojima preovladavaju suniti, konflikt se odvija na međukonfesionalnoj osnovi. Tamo gde suniti, fundamentalni islamisti, prave nerede – zapravo i postoje problemi. Tamo gde postoji vlast sve je potpuno mirno, odvija se uravnotežen život, ljudi idu na posao, sede u restoranima, piju kafu, omladina se odmara."

Nekada je Sirija bila jedan od turističkih centara na Bliskom istoku. Istorija sirijske civilizacije potiče iz četvrtog milenijuma pre naše ere. Lokalne znamenitosti je posećivalo na stotine hiljada turista. Nažalost, sad su najlepša mesta nedostupna, kaže Vjačeslav Krasko:

"Na primer, Palmira, poznata u celom svetu u koju je opasno otputovati, zato što put kontrolišu pobunjenici. Poznati spomenik Krak de Ševalije – tvrđava koju su sagradili krstaši nedaleko od Homsa, poznatog po tužnim događajima. Sad je u ovoj tvrđavi gnezdo terorista. Odnosno, oni kontrolišu tvrđavu, kroz puškarnice pucaju iz snajperskih pušaka u automobile koji prolaze pored njih."

Vjačeslav Krasko ističe da se u toku celog putovanja osećao bezbedno. Odnos Sirijaca prema Rusima je vrlo pozitivan, kad bi vojnici na stražarskim prelazima videli ruski pasoš ljubazno su govorili: “Welcome to Syria.” Međutim, dogodila se i jedna vrlo neprijatna epizoda, kaže Vjačeslav Krasko:

"Prilikom ulaska u Bosru zaustavili su me bradati ljudi u civilnoj odeći s automatima. U tom trenutku sam već osećao opasnost, pošto nije bilo jasno da li su to snage vlade ili pobunjenici. Međutim, propustili su me da idem dalje i stigao sam do same Bosre, do rimskog amfiteatra koji se tamo nalazi – to je glavna znamenitost. Sve je to bilo bez nekih realnih pretnji. Tak kad sam se našao u amfiteatru, prvo sam začuo pucanj, ljudi su potrčali, ja sam bio priveden."

Vjačeslava Kraska su priveli predstavnici vladinih specijalnih službi. Objasnili su ruskom putniku da je malo nedostajalo da ga kidnapuju pobunjenici. Da se to dogodilo ishod je mogao biti vrlo dramatičan: mogli su ga uzeti kao taoca, a mogli su i da ga ubiju. To još jednom dokazuje da u redovima opozicionera deluju pravi banditi. U principu, po rečima Kraska, političke parole protiv aktuelnog predsednika Bašara Asada koje ističu opozicioneri su samo maska:

"Siguran sam da sukob ima religiozni karakter. Konflikti sunita i šiita, sunita i alavita ili hrišćana. Upravo ovde prolazi linija fronta, a ne u političkim apelima ili kršenju prava i sloboda. Reći ću čak i više, obični ljudi kažu da je problem Bašara Asada u tome što nije dovoljno strog. Ne može da zadrži vlast kao njegov otac. Upravo zbog toga što je dozvolio preveliku demokratiju situacija je danas nestabilna. Narod ne prosto da podržava, već smatra da je na Bliskom istoku moguća samo stroga vlast, a put ka demokratiji treba da ide po sistemu evolucije. Zato problem nema politički motiv, to nije borba za slobodu i demokratiju. Problem je u izazivanju međukonfesionalne klanice."

Po svedočanstvu meštana pobunjenici nisu spremni da stupe u pregovore. Tako u parlamentarnim izborima koji su održani sredinom maja predstavnici takozvane opozicije nisu učestvovali. Zato što im je jasno da neće dobiti podršku stanovništva. Za njih postoji samo jedan put za dolazak na vlast – vojni prevrat, ističe Krasko. Koliko još može da traje konflikt, koji zvanične vlasti već proglašavaju za rat, ne zna niko. Međutim, Sirijci se boje negativnog razvoja scenarija.

Svetlana Kalmikova,

Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti    

Nastavak na Vostok.rs...