Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Feb.2011, 21:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD razmatraju mogućnost uvođenja sankcija Libiji
VAŠINGTON, TRIPOLI, BRISEL -
Sjedinjene Države razmatraju "čitav niz opcija" kao odgovor na nasilje u Libiji, a među njima su i sankcije, rekao je danas portparol Stejt departmenta Filip Krouli.
"Čitav niz sredstava i mogućnosti su nam na raspolaganju da dođemo do cilja, a to je okončanje nasilja u Libiji", rekao je Krouli.
"To naravno uključuje i mogućnost sankcija koje bi mogle >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << biti uvedene bilateralno ili multilateralno", dodao je Krouli i naglasio da je za SAD važno da koordiniraju svoj odgovor na situaciju u Libiji sa međunarodnom zajednicom.
On je rekao da će se voditi opsežne konsultacije narednih dana.
Opozicija je počela da kritikuje Obaminu administraciju zbog, kako je ocenila, suviše odmerenih kritika upućenih režimu Muamera Gadafija.
Bela kuća je najavila da će američki predsednik Barak Obama dati prvu izjavu o situaciji u Libiji danas ili sutra.
Portparol Bele kuće Džej Karni rekao je da će se Obama danas sastati sa državnom sekretarkom Hilari Klinton kako bi razmotrili haotičnu situaciju u Libiji i da će posle toga dati izjave.
EU, takođe
Vlade zemalja Evropske unije dogovorile su se danas da pripreme moguće sankcije Libiji kao odgovor na "Gadafijevo nasilno slamanje" antivladinih protesta, izjavile su diplomate EU.
"Složili su se u zajedničkom saopštenju da preduzmu dalje mere. Diplomatskim govorom to znači sankcije", izjavio je jedan diplomata EU posle sastanka u Briselu na kome se razgovaralo o tom pitanju, preneo je Rojters.
Eksperti sada treba da sačine listu predloženih mera, među kojima može biti zabrana viza, zamrzavanje imovine, embargo na oružje, kao i druge restrikcije, a zatim vlade EU odlučuju o zavođenju sankcija.
UN: Moguće uvođenje zone zabrane leta Libiji
Visoki komesar za ljudska prava UN, Navi Pilaj, izjavila je danas da će međunarodna zajednica možda morati da uvede zonu zabrane leta nad Libijom, kako bi zaštitila civile od napada vladinih aviona.
U intervjuu agenciji AP, Pilaj je rekla da "smatra da bi taj nivo zaštite bio hitan", ukoliko se ispostavi da su istiniti izveštaji o vazdušnim napadima na civile.
Pilaj je istakla da je "šokirana" nivoom nasilja, jer demonstranti traže samo osnovna ljudska prava.
Peru, koji je suspendovao diplomatske odnose sa Libijom, zatražio je od Saveta bezbednosti UN da uspostavi zonu zabrane leta u libijskom vazdušnom prostoru, kako bi se "sprečila upotreba borbenih aviona protiv stanovništva".
U Bengaziju najviše žrtava
U nemirima koji potresaju Libiju poginulo je 300 ljudi, uključujući 58 vojnika, prvi su zvanični podaci koje je sinoć objavio režim libijskog lidera Moamera Gadafija od početka antivladinih protesta pre nedelju dana.
Smatra se da je skoro polovina žrtava stradala u drugom po veličini gradu Bengaziju na istoku zemlje, koji je najviše pogođen nemirima.
Podaci o nastradalima objavljeni su na velikom ekranu na mestu gde će se kasnije održati konferencija za novinare na kojoj će govoriti Gadafijev sin Seif al Islam, javio je AFP.
Za sada nije poznato da li se prvi zvanični podaci o broju žrtava odnose na period od 15. februara, kada su antivladine demonstracije počele.
Međunarodna organizacija za ljudska prava "Hjuman rajts voč" saopštila je ranije da je u nemirima u Libiji poginulo 233 ljudi, dok je Međunarodna federacija za ljudska prava navela da je broj žrtava između 300 i 400.
Savet bezbednosti traži prekid nasilja i Libiji
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija zatražio je hitnu obustavu nasilja protiv civila u Libiji, a od vlasti u Tripoliju uzdržanost i poštovanje ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava.
Zahteva se da se omogući hitan pristup međunarodnim posmatračima i humanitarnim agencijama, kao i da se privedu pravdi odgovorni za napade na građane.
U saopštenju koji je sinoć podržalo svih 15 članica Saveta bezbednosti UN, izražava se ozbiljna zabrinutost zbog stanja u Libiji, čije vlasti se pozivaju da "preuzmu odgovornost i zaštite svoje stanovništvo".
Savet bezbednosti traži od libijske vlade da poštuje pravo na slobodu okupljanja, izražavanja i štampe.
Zamenik libijskog ambasadora u UN Ibrahim Dabaši, koji se ogradio od vlasti Moamera Gadafija, ocenio je da saopštenje Saveta bezbednosti nije dovoljno jako, ali da je to korak u ispravnom pravcu, kako bi se prekinulo krvoproliće.
Predsednik parlamenta: U većini velikih gradova je mirno
U većini velikih gradova u Libiji "ponovo je uspostavljen mir", izjavio je večeras predsednik Opšteg narodnog kongresa Libije Mohamed Zvei.
On je istakao da su "bezbednosne snage i vojska ponovo utvrdile svoje pozicije" i da je formirana komisija koja će sprovesti istragu o osmodnevnoj pobuni protiv libijskog lidera Moamera Gadafija, javio je AFP.
Zvei je naglasio da "trenutne okolnosti ne dozvoljavaju da se održi sastanak parlamenta kako bi se raspravljalo o reformama" koje je ranije ove nedelje najavio Gadafijev sin Seif al Islam.
U međuvremenu, zamenik šefa generalštaba ratnog vazduhoplovstva Džebril el Kadiki izjavio je da su bombardovana skladišta oružja i municije na istoku, severozapadu, jugu i jugozapadu zemlje, ali da se ona nalaze u oblastima koja su daleko od naseljenih mesta.
Prema zvaničnim podacima koje je večeras, prvi put od početka antivladinih protesta pre nedelju dana, objavio režim libijskog lidera Moamera Gadafija, u nemirima u Libiji poginulo je 300 ljudi, uključujući 58 vojnika.
Libijski ministar unutrašnjih poslova podneo ostavku
Libijski ministar unutrašnjih poslova Abdel Fatah Junes podneo je večeras ostavku i pozvao oružane snage da podrže pobunu protiv lidera Moamera Gadafija.
"Podnosim ostavku na sve svoje dužnosti kao odgovor na revoluciju od 17. februara", poručio je Junes putem amaterskog video-snimka koji je emitovala televizija Al Džazira.
Junes je istakao da potpuno veruje u iskrenost zahteva libijskog naroda, preneo je AFP.
"Pozivam sve oružane snage da odgovore na zahteve naroda", rekao je on.
Od početka demonstracija prošle nedelje veliki broj istaknutih libijskih zvaničnika podneo je ostavke i pridružio se antivladinoj pobuni.
Masovna evakuacija stranaca iz Libije
Pošto je situacija u Libiji veoma konfuzna gotovo sve zemlje u svetu evakuišu svoje građane koji borave u toj afričkoj zemlji. Pojedine strane kompanije, u strahu od težih nemira, pažljivo prate razvoj, a neke već planiraju da suspenduju svoje radove u toj zemlji.
BOSNA: Vlasti u Bosni i Hercegovini planiraju da evakuišu oko 1.500 građana koji borave u Libiji. Jedan avion čeka dozvolu za sletanje u Tripoli, dok vlasti BiH pokušavaju da angažuju i neke libijske aviokompanije.
BUGARSKA: U Libiji boravi oko 1.500 bugarskih građana, pretežno u Bengaziju koji je bio u centru najžešćih sukoba. Jedan avion je već poleteo u Tripoli, dok se planira još jedan let za Libiju, potvrđeno je u Ministarstvu spoljnih poslova.
FRANCUSKA: Dva francuska aviona su već vratili prve grupe državljana te zemlje, koji su radili u Libiji. U Parizu najavljuju da će biti upućen još jedan avion ukoliko to bude potrebno.
GRČKA: Atina je uputila jedan brod koji treba da vrati u zemlju grčke državljane koji su boravili u Libiji. Najavljuje se i let transportnog vojnog aviona C-130. Grčki putnički brodovi će, kako se najavljuje, biti angažovani i u evakuaciji državljana drugih evropskih zemalja, kao i oko 15.000 Kineza, koji će biti prevezeni na ostrvo Krit.
RUSIJA: Moskva je već poslala četiri aviona, koji treba da evakuišu 500 ruskih državljana i oko 700 radnika koji su zaposleni u ruskim kompanijama u Libiji, među kojima je i nekoliko stotina Srba. U ovu akciju biće uključeni i brodovi, koji će pomoći državljanima drugih zemalja .
INDIJA: U Nju Delhiju su pripremili plan za povratak 18 hiljada državljana te zemlje, koji rade u Libiji. Planira se zapravo da se kopnenim putem 13.000 Indusa prebaci iz Tripolija u Tunis a ostali u Egipat, odakle će avionima i brodovima biti prebačeni u Nju Delhi.
TURSKA: Ankara je dosad avionima vratila oko 1.500 svojih državljana iz Libije. U ovu akciju su uključeni i putnički brodovi, pošto u toj afričkoj zemlji trenutno radi oko 25 hiljada turskih državljana. Razmišlja se i o njihovom prebacivanju kopnenim putem do Egipta, gde bi ih preuzeli avioni i brodovi.
AMERIKA: Prema portparolu Stejt departmenta SAD imaju oko 35 građana i članova njihovih porodica koje "pogađa" najnovija situacija u Libiji. Oni će, kako se najavljuje, biti vraćeni kući komercijalnim ili čarter letovima, ili će, ako bude potrebno, biti upućen poseban avion.
JUŽNA KOREJA: Ministarstvo spoljnih poslova Južne Koreje je pozvalo svoje građane u Libiji da "zamrznu" svoje poslove ukoliko je to mogućno i da napuste tu zemlju. U Libiji su angažovane 24 građevinske i druge korejske firme u kojima radi 1.200 državljana te zemlje.
TUNIS: Vise od 3.000 Tunižana je već kopnenim putem napustilo Libiju, dok će oko 1.200 vratiti u zemlju avionima, javili su lokalni mediji. U Libiji inače ima oko 30 hiljada Tunižana.
Na mukama su se našle i mnoge svetske kompanije koje posluju u Libiji, među kojima su Simens, Šel, Jara, Stateoil, BP i druge. Neke od njih su već povukle svoje stručanjake i "zamrzle"svoje radove, dok druge još pažljivo prate razvoj i na osnovu toga će povući odgovarajuće poteze.
Oružje iz EU za Libiju
Članice Evropske unije, predvođene Italijom i Maltom, prodale su Libiji oružje vredno nekoliko stotina miliona evra, javlja danas DPA.
Prema izveštaju EU o izvozu oružja u 2009. godini, prvi put objavljenom u januaru, članice Unije su sklopile poslove vezane za prodaju Libiji oružja vrednog 343 miliona evra.
U izveštaju se navodi da je u Libiju izvezeno oružje vredno 174 miliona evra, ali se naglašava da podaci nisu kompletni.
Vrednost italijanskog izvoza, uglavnom vezanog za prodaju aviona, je 112 miliona evra.
Malta je zaključila prodaju streljačkog oružja vrednog 80 miliona evra, a Nemačka 53 miliona evra vredne opreme za ometanje rada mobilnih telefona i interneta.
Izvoz Francuske u Libiju je vredan 30,5 miliona evra, Velike Britanije 25,5 miliona, a Belgije 22 miliona evra.
Nafta blizu 96 dolara barel
Cene nafte dosegle su danas nov dvogodišnji rekord od blizu 96 dolara za barel, gurane krvavim neredima u Libiji koji bi mogli da poremete isporuke petroleja.
Laka nafta za isporuke u martu skuplje je 30 centi nego juče i košta 95,72 dolara barel. U Londonu, severnomorski Brent je dobio 72 centa i prodaje se za 106,50 dolara za barel.
Libija, gde je oko 300 ljudi poginulo do sad u pobuni protiv Moamera Gadafija, poseduje najveće rezerve nafte u Africi i petnaesti je najveći izvoznik na svetu sa izvozom od 1,2 milion barela dnevno.
Zapadne petrolejske kompanije, uključujući Eni i Repsol-YPF, privremeno su prekinule proizvodnju u Libiji. BP je počeo evakuaciju radnika.
"Neredi u Libiji su prvi koji ugrožavaju snabdevanje naftom," kaže banka Goldman Sač (Sachs). Goldman, koji predviđa skok cene nafte na 103 dolara u roku od 12 meseci, ukazuje da nedavni protesti praćeni nasiljem u Bahreinu pokazuju da su naftom bogate zemlje Zaliva takođe politički ranjive.
Berze budno prate proteste u Iranu, drugom najvećem proizvođaču u OPEK-u, i na znake eventualnih nereda u Saudijskoj Arabiji, najvećem izvozniku petroleja na svetu.
Dalji rast cena nafte, kažu analitičari, dao bi podstrek inflaciji i zakočio potrošnju i svetski ekonomski rast.
Pogledaj vesti o: Vašington
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
