Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Apr.2011, 12:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

SAD izlaze iz libijske misije - a ostaju prisutne

VAŠINGTON -

Američka najava prekida bombardovanje Libije krstarećim raketama, nakon već donete odluke o povlačenju avijacije iz sastava koalicije koja ratuje protiv vlade u Tripoliju, označava uspeh napora SAD da se u toj krizi drže u senci, a u prvi plan isture svoje saveznike.

Vašington je od 21. februara, kada su počeli nemiri u Libiji, imao dosta oprezan pristup, svestan šireg, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << potencijalno mnogo opasnijeg konteksta zbivanja u tom regionu, i insistirao na većoj ulozi međunarodne zajednice.

Pošto su od Ujedinjenih nacija dobili zeleno svetlo da upotrebe praktično sve opcije za zaštitu civila od snaga Moamera Gadafija, Amerikanci su diplomatski oblikovanim izjavama počeli da ohrabruju svoje saveznike da se više i otvorenije uključe u libijski građanski rat.

Sada im isto tako diskretno poručuju da počnu sa naoružavanjem i obukom libijske opozicije, iako ne skrivaju da i dalje imaju prilične dileme o njenom sastavu i namerama.

Administracija Baraka Obame je u slučaju Libije odolela iskušenju da krene u vojnu avanturu poput onih u Avganistanu i Iraku.

Kontradikcije

Stav Bele kuće je, pritom, mogao izgledati kontradiktorno, jer je morao da pomiri izjave da će SAD biti deo misije ali da američka čizma neće stati na libijsko tle, odnosno da rušenje Gadafija nije cilj vojne akciije ali da Gadafi mora da ode.

Posledica toga je da, prema anketama, 70 odsto Amerikanaca podržava ograničenu vojnu akciju SAD, ali zato polovina kaže da im uopšte nije jasan cilj vojne intervencije u Libiji.

Uzevši u obzir slabost libijske opozicije i mogućnost da se kriza nastavi mesecima, upravo je rušenje Gadafija do sada ostalo stalni argument domaćih zagovornika američke intervencije, sa obe strane političkog spektra.

Zato je Bela kuća konzervativcima poručila da događaji u Libiji ni na koji način ne predstavljaju pretnju po SAD i da u toj zemlji Amerika nema nikakav vitalni interes, već samo interes.

Ne mogu svuda da stignu

Sam Obama, dobitnik Nobelove nagrade za mir, poručio je liberalima, koji su deo njegovog biračkog tela, da posle Libije ne mogu očekivati da SAD vojno intervenišu svuda po svetu gde neka vlast ugnjetava svoj narod, već da moraju odmeriti svoj interes sa potrebom da se deluje.

Sa gotovo 150.000 vojnika, koliko Amerikanci još drže u Avganistanu i Iraku, i pretećom napetošću u arapskom i islamskom svetu, predsednik Obama ne može sebi da dozvoli rizik da sledeću godinu, koja je izborna, američka vojska dočeka zaglavljena u libijskom pesku. Po svoj prilici, međutim, takav rasplet je malo verovatan.

Američka pozicija prvog među jednakima u NATO-u, kao i njihova tehnička i tehnološka prednost među saveznicima, objektivno čine da se SAD teško mogu svesti na ulogu posmatrača u bilo kojoj operaciji zapadne vojne alijanse.

S druge strane, međutim, koliko god značajan bio doprinos SAD, i šta god se desilo u Libiji, ako tamo nema američkih trupa, sasvim je moguće da ta dešavanja ne privuku veću pažnju američke javnosti.

Uz malo napora, tome bi mogla pripomoći i Obamina administracija. A u međuvremenu, komandu i kontrolu nad libijskom kampanjom zvanično je preuzeo NATO.
Pogledaj vesti o: Tripoli

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...