Izvor: Press, 23.Jan.2017, 21:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruska igra sa Generalom Haftarom: Kako je Kremlj kupio ratom razorenu Libiju
Aktivno učešće Rusije u postgadafijevoj Libiji počinje maja 2016, kada je u ruskim štamparijama novca počelo štampanje istočnolibijskih dinara u vrednosti od 4 milijarde dolara
Jedanaestog januara ove godine, ruska vojska je na nosaču aviona "Admiral Kuznjecov" bila domaćin generalu Kalifi Haftaru, najuticajnijem komandantu u Libiji i lideru takozvane "istočne vlade". Prema navodima ruskog Ministarstva >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << odbrane, libijski general je poveden u obilazak postrojenja bojnog broda, pre nego što je održao zajedničku konferenciju za štampu s ruskim ministrom odbrane Sergejem Šojguom. Nakon toga, Haftar je navodno potpisao memorandum o razumevanju kojim se obezbeđuju medicinske zalihe za samoproklamovanu Libijsku nacionalnu armiju.
Ruski nosač aviona je bio na putu od voda Sirije ka svojoj matičnoj luci u Rusiji kada se zaustavio naspram libijske obale, signalizujući na taj način podršku Rusije koju LNA (Libijska nacionalna armija) i njeno rukovodstvo uživaju, umesto međunarodno priznate i u UNu etablirane vlade nacionalnog dogovora u Tripoliju i libijskog političkog sporazuma postignutog u UN-u.
Agilah Saleh, predsednik predstavničkog doma u Tobruku i nominalni lider ove koalicije posetio je Moskvu 13. decembra kad se sastao s ruskim ministrom inostranih poslova Sergejem Lavrovim i drugim zvaničnicima. Saleh i Lavrov su razgovarali o procesu libijskog političkog dijaloga, implementaciji LPA sporazuma, libijskoj ekonomiji, bezbednosnim i pitanjima protivterorističkog delovanja.
View image on Twitter
Follow
Newsweek Srbija @NewsweekRs
Ratni zločini, pritisci i zataškavanje: 7 dokumenata kojima je Čelsi Mening zatresla #BliskiIstok https://goo.gl/LSHcZM
7:24 PM - 19 Jan 2017
Retweets
likes
Rusija nastoji da na međunarodnoj pozornici uspostavi dominaciju nad Libijom sličnu onoj koju uživa u Siriji. Uprkos jasnoj podršci koju pruža vlastima istočnog dela zemlje, Rusija je pokušala da dopre i do drugih libijskih frakcija, poput GNA i lidera Misrate. Izveštaji navode da je Moskva uručila pozive premijeru GNA Fajezu Al Seraju, kao i predsedniku savetodavnog Državnog saveta Abdulrahmanu Sveliju. Ovome su prethodili i raniji sastanci na istoj relaciji koji su se ticali kako libijskog mirovnog procesa, tako i nabavke naoružanja iz Rusije.
Još od svrgavanja Moamera Gadafija, Rusija nije uživala snažnu ulogu u Libiji. Umesto nje, tranzicijom vlasti nakon zbacivanja starog lidera rukovodile su SAD i Evropa, ali i lokalne, odnosno regionalne sile, poput Egipta, Turske, Katara, i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Ipak, Rusija je ostala predana interesu u ovoj afričkoj zemlji i postepeno je ojačavala svoju ulogu u njenim procesima, kao deo šire geopolitičke igre širenja uticaja na Bliskom istoku. Pored toga, Libija spada u domen interesovanja ruskih kompanija i privrede.
Foto: Reuters,Vladimir Putin na samitu BRIKSA u Ufi
Procenjuje se da je do ustanka 2011. godine Rusija s Libijom imala potpisane sporazume o nafti, gasu i naoružanju u vrednosti između 4 i 10 milijardi dolara. Njeno aktivno uključivanje u procese postgadafijeve Libije počinje maja 2016. godine, štampanjem istočnolibijskih dinara u vrednosti od 4 milijarde u ruskim štamparijama novca. U svetlu rastuće krize nedostatka gotovog novca u Libiji, veruje se da će se ovaj običaj nastaviti. Na vojnom planu posmatrano, značajne su dve Haftarove posete Moskvi u poslednjih 7 meseci, pri čemu su održani sastanci sa sekretarom ruskog Saveta za nacionalnu bezbednost Nikolajem Patruševim.
Pred Rusijom su dva potpuno različita, ali jednako moguća izbora vezana za dalje uključivanje u libijsku krizu. Prvi izbor podrazumeva mekši, diplomatski pristup političkim pregovorima koji bi uključili sve značajne faktore libijske političke scene. Rusija bi u tom slučaju ponudila rešenje kakvo do sada nisu uspele da obezbede SAD, Evropa i UN. Moskva je tako nešto i pokušala, ali za sada bez uspeha.
Lokalni izveštaji govore o poseti ruske delegacije libijskom gradu Misrati u isto vreme kada je Haftar primljen na "Admiralu Kuznjecovu". Iz nekog razloga, ova paralelna poseta nije objavljena i nije dobila značajnu medijsku pažnju. Ipak, ovakav ruski pristup mogao bi da se pokaže neodrživim imajući na umu veze koje pojedini libijski faktori održavaju sa zapadnim zemljama, u prvom redu Italijom, Ujedinjenim Kraljevstvom i SADom. Ovaj proces zahteva širi obim saradnje sa zapadnim zemljama, što je u svetlu ukrajinske krize i sankcija koje je Zapad uveo Rusiji teško zamisliti.
Foto: Reuters, Libijski general Kalifa Haftar
Druga opcija podrazumeva agresivan pristup kojim bi Rusija podržala Haftara i vlasti istočne Libije, pomogla im da povrate ravnotežu moći i eventualno zauzmu Tripoli čime bi kontrolisali najveći deo libijske teritorije i energetskih izvora. Prolazak "Admirala Kuznjecova" pored libijske obale i ugošćavanje Haftara - stvari koje nisu mogle da prođu nezapaženo od strane medija u zemlji i inostranstvu - nagoveštaj su da Moskva naginje ka ovoj opciji. To bi značilo veće uključivanje Rusije i zahtevalo značajnu količinu resursa, što Moskva možda neće moći da priušti, obzirom na njen obiman angažman u Siriji, i ekonomsku krizu koja je potresa.
Ali, procene Moskve mogu biti drugačije. Avantura u Libiji bi mogla da se isplati unosnim naftnim, gasnim i sporazumima o naoružanju, a saveznička vlada u ovoj mediteranskoj zemlji bi mogla da posluži kao vredna moneta u geopolitičkim pregovorima sa Zapadom. U početku, ovo bi podrazumevalo pomoć ruskih vojnih i ekonomskih stručnjaka, ali, nakon ukidanja embarga na uvoz oružja u Libiju, i neposredno snabdevanje oružjem. Libija je s Rusijom 2009. potpisala sporazum o nabavci vojne tehnike u vrednosti od 4,2 milijarde dolara i pojedinci očekuju da se on uskoro sprovede u delo.
Bilo kako bilo, 2017. godina će verovatno doneti proširen angažman Rusije u Libiji što će dovesti do pojačanih tenzija sa Zapadom. Iako potezi koje će Moskva načiniti ostaju nejasni, njene namere su sasvim jasne.
