Izvor: Blic, 05.Avg.2010, 01:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prvo vraćanje duga Libiji, pa onda gradnja

Izgradnja bolnice nalik VMA u Libiji, stambenih objekata i autoputeva u Alžiru, samo su neki od poslova koji se pominju kao potencijalni za građevinska preduzeća iz Srbije. Međutim, bez bankarskih garancija, izmirenja starih dugova, domaća preduzeća vrlo teško mogu u to da se upuste. Zato i traže od države da im pomogne.

Libijske vlasti su, kako saznajemo, tražile da se izmiri dug koji iznosi oko 80 miliona dolara i datira iz perioda bivše Jugoslavije. Zato >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << predlažu da se osnuje libijsko-srpska banka koja će novcem garantovati za započete poslove, a da se kroz posao koji će raditi naša građevinska preduzeća stari dug vrati.

Pre mesec dana, direktori najvećih građevinskih preduzeća imali su sastanak u Privrednoj komori sa resornim Ministarstvom za prostorno planiranje. Zaključeno je da je prihod od poslova u inostranstvu manji za više od 60 odsto u odnosu na pre dve godine i da je potrebno što pre oživeti inostrano tržište za domaće građevince. Njihov najveći problem je nedostatak bankarske garancije.

- Smatramo da je potrebno osnivanje investicionog fonda za podršku građevinskoj industriji u inostranstvu od novca iz privatizacije. Takođe, političari treba da otvore puteve građevincima u okviru svojih poseta određenim područjima koja su interesantna za nas. Potrebno je napraviti jedno javno akcionarsko društvo u kojem će više od 50 odsto imati akcija država, a ostalo zainteresovana građevinska preduzeća, kako bi nastupali u inostranstvu - objašnjava Aca Popović iz Privredne komore Srbije.

Svaki investitor traži deset odsto garancije, što znači za posao od 200 miliona evra, potrebno je da domaća preduzeća obezbede 20, a to je vrlo teško.

- Zato je potrebno formiranje konzorcijuma domaćih firmi, a možda i da se uključe preduzeća iz bivše Jugoslavije, kako bismo lakše došli do garancija - objašnjava Goran Rodić, sekretar za oblast građevinarstva u Privrednoj komori Srbije.

Trenutno, u inostranstvu radi vrlo mali broj firmi iz Srbije. To su najčešće firme koje su radile na Bliskom istoku, pa im investitori veruju i ne traže velike bankarske garancije.

- Nama reference nisu problem, radili smo širom sveta, ali bankarske garancije jesu. Konkurencija je ogromna, ali nama poslove najčešće daju isti investitori, koji su nas upoznali i znaju kako radimo. Međutim, kad je potrebno, velikih problema imamo da obezbedimo novac u banci - priča Olivera Šestakov iz "Energoprojekta" koji trenutno gradi u Rusiji, Kazahstanu i Gani.

Najbolji primer kako treba postupati prema domaćim preduzećima je Hrvatska. Njihove banke daju garantna sredstva preduzećima koja žele da rade u inostranstvu po daleko nižim kamatama, a razliku subvencioniše država. Na taj način njihove firme stiču reference za kapitalne projekte, rade u inostranstvu, a državi se sredstva koja utroši pri subvencionisanju, višestruko vrate.

- Mi ne možemo da konkurišemo za poslove u inostranstvu jer nemamo novca da pokrenemo gradilište. Pojavljuju se kineske i pakistanske firme sa izuzetno jeftinom radnom snagom, kao i nemačke, austrijske, koje štiti država i mi smo potpuno nekonkurentni. Pokušavamo da naplatimo sredstva koja nam država duguje, da se "održimo u životu" - objašnjava Dragan Kopčalić, direktor "Montere".

Pošto građevinska preduzeća ne mogu da obezbede novčane garancije često za te potrebe založe opremu i mehanizaciju.

- Snalazimo se, garantujemo 70 odsto opremom, a 30 odsto bankarskom garancijom. U Rusiji radimo, ali najčešće na bazi ranije saradnje, na otvorenim tenderima nemamo nikakve šanse. Ministar je na sastanku rekao da će se raditi na pripremanju uslova za nastupanje u inostranstvu, formirana je komisija, ali nikakvih rezultata nema - priča Dobroslav Bojović, direktor "Napreda", preduzeća koja trenutno gradi fabriku i poslovni centar u Rusiji, a u pregovorima su za posao u Libiji.

Preduzeće "Ivan Milutinović" je pre 20 godina na gradilištima marina i luka u inostranstvu imalo i po dve hiljade radnika i zauzimalo je četvrto mesto u svetu u oblasti hidrograđevinskih radova.

- Poslednje što smo radili je marina u Tivtu, što smo finansirali od vlastitih prihoda. Dobijali smo pozive da radimo u Albaniji, na Kipru, radili smo predugovor za izgradnju luke na Crnom moru, ali nijedna banka nije voljna da garantuje za nas. Ne možemo da konkurišemo za ozbiljne projekte, samim tim nemamo priliv sredstava, ne možemo da plaćamo osnovne troškove, država nam već četiri godine ništa nije uplatila i zato smo u procesu privatizacije. To očekuje sve državne firme - zaključuje Nikica Radoman, direktor PIM-a.

Dulić: Formirati razvojnu banku Srbije

Oliver Dulić, ministar za prostorno planiranje, potvrđuje da su ozbiljne bankarske garancije najveća prepreka za građevinske firme koje žele da rade u inostranstvu.

- Zbog toga podržavam ideju da se formira razvojna banka Srbije, koja bi pratila nastupe domaćih građevinskih firmi u inostranstvu. Tako bi preduzeća stekla državne garancije. Lično, svaki put u inostranstvu i sastanak sa zvaničnicima koristim za promociju domaće građevinske operative. Ubeđen sam da naše firme imaju veliku šansu da uz državne garancije dobiju ozbiljne poslove u inostranstvu, budući da poseduju potrebno znanje, mehanizaciju i iskustvo u sličnim poslovima. Tu mislim i na visokogradnju i na niskogradnju. Potrebno je da spoljnu politiku zemlje stavimo u službu promocije domaćeg građevinarstva - objašnjava Dulić.
Pogledaj vesti o: Autoput

Nastavak na Blic...

SEEbiz.eu: Formiranjem Razvojne banke Srbije lakše do državne garancije

YU-Build.rs: Bez pomoći države građevina propada