Izvor: NaDlanu.com, 10.Avg.2011, 17:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednje putovanje u Libiju
I pored nemira i haosa u Severnoj Africi, Sonja Lapatanov,balerina, putopisac i iskusna globroterka, ne sluteći šta će se samo mesec dana kasnije dogoditi, nije odolela da se ne uputi u Leptis Magnu...
I pored nemira i haosa u Severnoj Africi, Sonja Lapatanov, balerina, putopisac i iskusna globroterka, ne sluteći šta će se samo mesec dana kasnije dogoditi, nije odolela da se ne uputi u Leptis Magnu, na samo stotinak kilometara istočno od Tripolija, mesto toliko ekskluzivno da spada u must see destinacije.Antički grad Leptis Magna, odnosno Leptis Veliki, nalazi se tik uz obalu Mediterana, 130 km istočno od Tripolija, u regionu grada Al Kums. Ruševine ovog grada spadaju u najimpozantnije ostatke antičke kulture u čitavom svetu, pa lokalitet ne bez razloga nosi i epitet „arheološkog raja“. Grad je nekada bio feničanska kolonija, koja je pripadala kartaginskoj imperiji, no to nije uticalo na njegov kosmopolitski duh. Rimljani su u Leptis Magni izgradili luku, svetionik, zidine, kanalizaciju, kupatila, pozorište, fontane, bogataške vile, amfiteatar, cirkus, hramove, pijacu, stambene zgrade, bordele, popločane ulice i nekoliko slavoluka. Najzaslužnijim za procvat grada smatra se imperator Septimus Severus, koji je tokom čitave vladavine posebnu pažnju posvećivao svom rodnom gradu. Dodelio mu je status „ius Italicum“, što se smatralo posebnom čašću i sticanjem većih prava, privilegija, poreskih olakšica i veću autonomiju za zajednice izvan Italije. U vreme najvećeg procvata u Leptis Magni je živelo 100.000. stanovnika. Bio je to napredan grad, sa sređenom infrastrukturom, tekućom vodom, kanalizacijom i bogatstvom koje je otvoreno pokazivao. Leptis Magna i pojedinci su se obogatili snabdevajući Rim žitom, maslinovim uljem i životinjama za cirkuse, u vreme kada je ovaj uveliko prekoračio svoj procvat. KAMEN PO KAMEN: VERSAJSredinom III veka počinje propast Leptis Magne. Načeli su ga stalni napadi nomada, zatim zemljotres, koji je uništio neke delove grada, osvajanje od strane Vandala, … da bi ga u 7. veku dokrajčili Arapi. Nešto kasnije kada Oea, današnji Tripolis, postaje glavni cenar Tripolitanije, stanovništvo napušta Leptis Magnu...Došavši na lokalitet Leptis Magna, shvatila sam da se nalazim među malobrojnim posetiocima koji imaju privilegiju da se kreću kroz prohujala vremena ovog neverovatno lepog antičkog grada. Preko širokih stepenica stigla sam do slavoluka Septimus Severusa, izgrađenog na raskršću glavnih ulica Leptis Magne, Kardo i Dekumanus. Impozantni slavoluk Septimus Severusa krasi osam mermernih korintskih stubova, bogato ukrašene reljefne ploče, frizovi i visoko kvalitetne dekoracije, sa prizorima iz života. Kao što su to pre dve hiljade godina činili žitelji Leptis Magne, tako sam i ja lagano hodala širokim Dekumanisom, koji me je odveo do Hadrijanovih termi. Ove terme, koje i danas odišu luksuzom, ubrajaju se – pored onih u Kartagini – među najveće. U Leptis Magni poslovi su se završavali uglavnom do podne, što, naravno, nije važilo za sirotinju i robove. Rad posle tog vremena smatrao se suvišnim, pa se ostatak dana provodio u drugim, lepšim aktivnostima i opuštanju u luksuznim termama, koje su korisnicima pružale nezamislive užitke i zadovoljstva. Uz terme se nalazi latrina, komforni javni toalet, sa 60 mesta i odvodnim kanalima. Sedalni delovi latrine su od mermera, sa rupama nalik na velike ključaonice, dobro su očuvani i – osim za vršenje nužde – latrina je bila i pravo mesto za vođenje diskusija i razgovora na različite teme! Napustivši terme, našla sam se na Palaesti, velikom atletskom polju ili stadionu, koji je korišćen za atletske treninge, razne borilačke sportove, trčanje i igre loptom, koje su uglavnom upražnjavali oratori, jer su, navodno, bile korisne za rad pluća. Palaestra se obično koristila pre odlaska u terme i bila je mesto na kome su mogli da vežbaju samo muškarci, i to nagi.
Nastavak teksta pročitajte u novom broju VIP Trip magazina...
Pogledaj vesti o: Tripoli
