Izvor: Mondo, 10.Avg.2014, 20:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Politika: Libijac traži 7.000 ovaca, ali ih u Srbi

Srpskom Sirijcu Jaseru Havariju prijatelj iz Libije izgleda dao nemoguć zadatak, da mu u Srbiji kupi 7.00o ovaca, piše "Politika".

Foto: AP Photo/Jens Meyer

Kada se Jaseru Havariju, Sirijcu kome je Srbija već tri decenije druga domovina, obratio prijatelj iz Libije za pomoć u realizaciji kupovine i izvoza 7.000 ovaca iz naše zemlje, on nije mogao da zamisli da se upustio u – nemoguću misiju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << piše "Politika".

Havari se obratio poznanicima, zvali su i obilazili sela, zadruge, išli po stočnim sajmovima, razgovarali sa dobavljačima, obraćali se nadležnima. Posle višenedeljne potrage shvatio je da je posao uzaludan: u Srbiji ne može da se kupi ni 2.000 ovaca i jagnjadi, a kamoli 7.000.

"Srbija ima prirodno bogatstvo i zato ne mogu da razumem da ovde nema ovaca. Obilazili smo seoska domaćinstva u celoj zemlji, gledali su nas u čudu kada su čuli da želimo da sklopimo posao i upućivali da idemo u Crnu Goru i BiH da tamo kupimo stoku", objašnjava za „Politiku” Havari, lekar-pedijatar koji radi u beogradskom DZ Žarkovo.

Posao koji je planirao Havarijev prijatelj mogao bi da se razgrana i da se organizuje na višegodišnjem nivou, jer potreba za ovčetinom u islamskim zemljama je velika, ali kod nas nema ko da ga realizuje.

"Ovde svi kukaju da loše žive, planira se smanjenje plata, a odbacuje se posao koji može svima da donese korist. Ne postoje zakonske prepreke za izvoz stoke, potrebno je da se životinje skupe u karantin i zatim da o njima brinu veterinari do trenutka kada bi bile prvo kamionom do Bara, a zatim brodom prebačene u Libiju, Ali, u Srbiji ne postoji ovčarski fond za to", kaže Havari.

Njegovu priču, nažalost, potvrđuju domaći stručnjaci: u našoj zemlji nema dovoljno ovaca ni za naše potrebe, a kamoli za izvoz.

Ovčarski fond u Srbiji u poslednjih šest decenija smanjen je više od tri puta, reprodukcioni ovčarski centri gotovo da ne postoje, a više od 90 odsto grla nalazi se u posedu malih odgajivača, koji ih čuvaju za svoje potrebe. Veliki kombinati u kojima je bilo i po desetak hiljada ovaca su propali, privatne firme koje su ih kupile nisu uspele da nastave njihov posao, a danas nema ko ni da obilazi sela i zadruge da kupuje grla od seljaka.

U periodu od pedesetih do sedamdesetih godina prošlog veka, u doba industrijalizacije, broj ovaca je smanjen za više od dva miliona, a razlog za to bio je masovna migracija seoskog stanovništva u gradove, što je uslovilo deagrarizaciju i smanjenje broja ovaca, objašnjava za „Politiku” Dragana Ružić-Muslić, doktor biotehničkih nauka i viši naučni saradnik Instituta za stočarstvo.

Više od 90 odsto ovčarskog fonda Srbije sada je skoncentrisan kod malih odgajivača, čija stada imaju između 10 do 30 grla. I to je, navodi dr Dragana Ružić-Muslić, veliki problem, jer oni ne mogu da obezbede takozvani četiri K – kvantitet, kvalitet, kontinuitet i konkurentnost da bi se probili na značajnija evropska tržišta.

Reprodukcioni ovčarski centri danas gotovo da ne postoje u našoj zemlji koja je nekada bila poznata po farmama sa kapacitetom od po nekoliko hiljada ovaca na Vlasini, u Pirotu, ili na Sjeničko-pešterskoj visoravni.

"Čak 75 odsto Srbije čine brdsko-planinska područja, što je idealno za razvoj ovčarstva. Prednost ruralnih područja je što tu mogu da se gaje autohtone populacije kao što su pirotska, svrljiška, sjenička, krvovirska, i da se, zbog očuvanog prirodnog ambijenta organizuje proizvodnja slična organskoj. Ali problem je što su u tim područjima danas gotovo isključivo staračka domaćinstva i nema ko da se ozbiljnije bavi ovom proizvodnjom", objašnjava sagovornica.

Stočarski fond koji se u poslednje dve decenije smanjuje za jedan i po do dva odsto na godišnjem nivou, sada je na crvenoj liniji i preti mu opasnost od nestanka, kaže za naš list Milan Prostran, agroekonomski analitičar.

"Zvuči neverovatno da danas imamo više stada ovaca u Vojvodini nego u pirotskom kraju, na Pešterskoj visoravni", objašnjava Prostran.

Ovca nije važna samo zbog mesa i mleka, ističe naš sagovornik, već i zbog vune koja se kod nas danas baca, što je velika šteta.

"Znam da su u Sjenici pre dve godine sklapali poslove za izvoz stoke u Tursku, Iran i druge zemlje. Ali danas u Srbiji nema dovoljno ovčijeg mesa i jagnjetine, jer nema ko da gaji ovce. Sve što imamo mi pojedemo, i zbog toga je i cena ovih proizvoda izuzetno visoka", kaže Prostran.

Nastavak na Mondo...