Izvor: Blic, 29.Feb.2016, 22:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PISMA UBIJENE SLUŽBENICE VLADE Molim vas, izvucite me iz Libije
- Molim vas da mi nađete zamenu... Molim vas, imam decu... Molim vas, jer sam žena u Tripoliju... Molim vas, časno sam radila deset godina... Unapred se zahvaljujem, S. Stanković...
Ovim rečima se iz Libije Ministarstvu spoljnih poslova Srbije godinama obraćala Slađana Stanković, službenica srpske ambasade u Tripoliju, koja je naposletku ubijena 19. februara nakon što je provela više od 100 dana u rukama >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << otmičara.
Pisala je poslednjih nekoliko godina. Prvi put je to učinila 2012. godine, a onda intenzivnije tokom 2014. i 2015. godine. Razlozi u molbama na koje nije dobijala odgovore niti rešenja, godinama su se umnožavali. Oteta je u novembru prošle godine, poginula je u februaru ove godine, sahranjena je pre tri dana.
“Blic” se zahvaljuje Slađaninim kolegama iz Libije, uz čiju pomoć je ekskluzivno dobio na uvid njene molbe koje objavljuje u današnjem i sutrašnjem izdanju.
Maja 2014. Slađana moli nadležne u Ministarstvu spoljnih poslova da što skorije, u julu ili avgustu, pronađu zamenu za nju kako bi mogla da se vrati kući. U svakoj molbi se ponavlja ista rečenica - moje razloge ne navodim prvi put.
Slađana je u svakom pismu prvo pominjala svoju porodicu.
- Od 2011. sam sama jer mi je porodica sa drugim građanima evakuisana. To mi stvara velike probleme jer mi deca imaju 10 i 14 godina... Nisam u mogućnosti zbog škole i bezbednosti da ih dovedem ovde... Tri godine odvojenosti od maloletne ženske dece je previše i u ovom trenutku njima je majka potrebna - molila je Slađana.
Iste godine piše da se u Tripoliju vrlo često događaju bezbednosni incidenti, a ona je žena.
- Svoje obaveze prema ambasadi i državi sam časno i pošteno ispunjavala, ali moja obaveza je i da ih ispunim prema porodici... Sve ovo su dovoljni argumenti za moju molbu da me neko zameni posle skoro devet godina rada i preko tri godine odvojenosti od dece - piše Slađana 2014. godine.
Tragično nastradala majka maloletne dece pisala je kao argument da joj se izađe u susret i činjenicu da je dobijala za svoj rad najviše ocene i pohvale iz Ministarstva spoljnih poslova. O svojim kolegama mislila je pohvalno. Imala je “sreću da radi u kolektivu koji je jedinstven u suočavanju sa problemima i sa velikim bezbednosnim iskušenjima, što je nešto najvrednije što će mi ostati u pamćenju s ove službe u Tripoliju”.
Slađana je verovala da su maloletna deca i njen pošten dotadašnji rad dovoljni da joj se izađe u susret. Uzalud.
(Sutra: Molim vas, moram hitno kod lekara!)
A MOGLO JE IZ UKRAJINE...
Slađana Stanković, vezista srpske ambasade u Libiji, tri godine je slala pisma da joj se omogući zamena. A primera radi, po izbijanju sukoba u Ukrajini osoblje tamošnje ambasade koje je tražilo da napusti zemlju u sukobu, kako “Blic” saznaje, zamenjeno je bukvalno u roku od nekoliko dana.
UBIJENI POSLE ČETIRI MESECA U ZATOČENIŠTVU
Slađana Stanković je oteta sa kolegom Jovicom Stepićem 8. novembra 2015. godine. Izgubili su živote posle skoro četiri puna meseca u zatočeništvu. Srpska vlada tvrdi da su poginuli u američkom bombardovanju kampa Isisa u Sabrati, 60 kilometara zapadno od Tripolija.
Pentagon navodi da američki avioni nisu bombardovali lokaciju koju su srpske vlasti dostavile SAD kao mesto na kojem otmičari drže službenike srpske ambasade.
