Izvor: Politika, 11.Mar.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osveta Čarlija Šina
Slučaj otkaza poznatom glumcu zbog poročnosti kao novi primer stare dileme: da li mediji eksploatišu zvezde, ili zvezde medije
Od našeg stalnog dopisnika iz Vašingtona
Amerikanci poslednjih nedelja širom otvorenih očiju prate šta se događa sa sve ličnosti, koje ne silaze sa televizijskih ekrana i stranica štampe. Jedna je Muamer Gadafi, a druga Čarli Šin.
Pažnja koju privlači ekscentrični lider libijske drame je razumljiva: Amerika sebe >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << smatra odgovornom za red u svetu, pa je ponovo, zbog toga što se to događa u regionu vitalnom za njene interese (a i zbog nafte) u dilemi da li da se umeša svojom vojnom silom, ili uzdrži, pomalo svesna da joj, šta god izabere, sledi ono neizbežno: kajaće se.
Čarli Šin je priča druge vrste. Filmska i televizijska zvezda koja je na vrhuncu svoje karijere – i životne krize. Povod zbog kojeg je ponovo u središtu nacionalne pažnje je višestruk. Prvo, glavni je akter ovde najgledanije televizijske serije („Dva i po čoveka”), drugo, opet je na nekom opijatu, treće, zbog toga je suspendovano emitovanje serije, on je onda osuo verbalnu paljbu po njenim producentima, da bi se sve završilo time što je dobio otkaz, što je tek onda donelo novi cunami publiciteta u svim medijima, bez izuzetka.
Vrišteći naslovi u tabloidima i magazinima koji stoje pored kasa samoposluga se podrazumevaju, ali u ovom slučaju ne staje se na tome. Šin je gost i u udarnim terminima velikih TV mreža, njime se bave i „Njujork tajms” i „Volstrit džornal”, kao i velika vojska internet blogera, čiji tekstovi pak motivišu i mobilišu veliki broj čitalaca komentatora.
Slučaj je dobio dimenzije javne drame, i, kako reče Andrea Koning, sa TV mreže Ej-Bi-Si koja je emitovala „Dva i po čoveka” – „voz ne može da se zaustavi kad ljudi postanu zainteresovani za njega”. Reč je o medijskom vozu kome je lokomotiva Čarli Šin, a ceo slučaj je u stvari novi primer stare dileme: da li mediji eksploatišu zvezde, ili zvezde medije.
Reč je i o fenomenu koji nije svojstven samo Americi, mada je ovde začet i njegove replike na drugim prostorima (primer nesrećnih junaka naših „rijaliti” programa) samo su kopije originala. Fenomenu u kome je zgražanje javnosti privatnim životom glavnog junaka u stvari generator pažnje baš za ono što izaziva to zgražanje. Pri čemu je taj junak superstar baš zbog svog karaktera i postupaka.
Čarli Šin (45), najmlađe od četvoro dece glumca Martina Šina i glumice Dženet Templeton (sva deca su takođe glumci), kršten kao Karlos Ajvrin Estevez, poznat je kako po svojim mnogobrojnim ulogama na velikom i malom ekranu, koliko i po svojim skandalima. U njegovoj ličnoj biografiji, koja je nerazdvojni elemenat i one profesionalne, obilje je veza za porno zvezdama, pritvora zbog poseta prostitutkama, predoziranja kokainom i alkoholom, porodičnog nasilja. Jedan je od retkih Amerikanaca kome je (doživotno) zabranjeno da poseduje vatreno oružje. Ima petoro dece iz više brakova, a trenutno, kako sam kaže, živi sa dve „boginje”: porno zvezdom Bri Olson i grafičkom dizajnerkom Natali Kinli.
Njegovi agenti su inače započeli pravnu bitku zbog otkaza koji mu je uručio studio „Vorner braders”, tvrdeći da u ugovoru nije bilo takozvane „moralne klauzule” – nekih pravno definisanih limita za javno ponašanje. Studio tvrdi da jeste. Zaplet je i u tome ko je ovakvim ishodom (serija „Dva i po čoveka” se više ne snima i ne emituje, pa nema ni prihoda od reklama) više izgubio Ej-Bi-Si i „Vorner braders”, ili Čarli Šin, čiji je honorar bio 1,8 miliona dolara po epizodi, po čemu je najplaćeniji glumac u istoriji televizije.
Naravno, tu je i nedoumica ko je kome više potreban. Šin nije ni prvi ni jedini poslenik ovdašnje industrije zabave koji nije primer za ugledanje (poslednji koji iz sličnih razloga imao ovu vrstu publiciteta bio je Mel Gibson). Šinov slučaj je međutim karakterističan kako zbog moralnih prekršaja „u povratu” (prošao je već kroz nekoliko zvaničnih, kliničkih rehabilitacija), ali od zavisnosti od njega nisu izlečeni mediji. On sjajno zarađuje, ali još bolje prolaze njegovi poslodavci – jer Šin privlači pažnju ne samo zbog glume, nego i onoga što jeste i kad se ugase reflektori.
Loše ponašanje svojih glavnih zvezda, uostalom, tolerišu i druge industrije koje prosperiraju na javnoj pažnji: sport i visoka moda su najkarakterističniji primeri. U istoriji Holivuda ima prilično priča o tome kako je zavisnicima pomagano da ostanu to što jesu da bi nastavili da budu i „zlatne koke”, pri čemu su u tome učestvovali svi u tom poslovnom lancu: producenti, agenti, publicisti, mediji…
To aktuelizuje i pitanje da li za ovu vrstu javnih ličnosti (koje nisu političari, nisu izabrani da vrše javne poslove), važe isti standardi kao i za prosečnog građanina, ili, drugačije formulisano, da li zabavljači trebe da budu i moralni primeri? Pogotovo kad su u pitanju oni u čiju su uspešnost ugrađeni i njihovi ekscesi, pri čemu rejtingu u istoj meri doprinosi i jedno i drugo, jer je i privatni život predstava podjednako kao i šou biznis.
To je međutim postao neizbežni element formule uspešnosti u savremenoj zabavljačkoj industriji: talentovanima skandali ne škode, naprotiv, doprinose onome što im je najvažnije – publicitetu i popularnosti. Sponzori su u prvi mah alergični kad izbije neka afera, pa se povuku, ali se vraćaju čim se prašina malo slegne (primer golfera Tajgera Vudsa je rečit dokaz za to).
Zbog toga se čini da će poslednju reč ipak imati Čarli Šin – uprkos tome što neće promeniti imidž čoveka sa bocom viskija u jednoj ruci, a drugom oko struka neke porno starlete. Uostalom, njegova osveta je već u toku. Čim je dobio otkaz, otvorio je nalog na „Tviteru” i za tri dana postavio rekord, stekavši dva miliona sledbenika! Opet se predozirao – ovoga puta publicitetom.
Milan Mišić
objavljeno: 12.03.2011.
