Izvor: B92, 07.Feb.2020, 10:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Objašnjenje sukoba u Libiji: Šta se desilo

Libijom besni građanski rat već skoro čitavu deceniju, a u njemu učestvuju i brojne druge zemlje. Evo šta morate da znate o ovome.

Sukob u Libiji još jednom se našao u žiži javnosti - međunarodni zvaničnici pokušavaju da zaraćene strane dovedu do mirovnog sporazuma.

U Libiji trenutno postoje dve rivalske administracije: vlada predvođena premijerom Fajezom Al Serajem, koju priznaju Ujedinjene nacije, i administracija koju predvode pobunjeničke snage >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pod vođstvom generala Kalifa Haftara.

Dve strane su se nedavno složile oko provizorne obustave vatre nakon pritisaka iz Rusije i Turske.

Posle devet meseci borbi, delovalo je da će doći do prekida oružanih sukoba ali su pobunjenici generala Haftara pokrenuli novu ofanzivu.

Samo u poslednjih šest meseci, ubijeno je najmanje 2.000 ljudi, a raseljeno čak 146.000.

Berlin je 19. januara bio domaćin mirovne konferencije o Libiji.

Ali da bi se razumelo zašto je toliko teško postići primirje, moramo da se vratimo do samih korena sukoba.

Baš kao i u slučaju Sirije, sve je započelo revolucijom tokom Arapskog proleća 2011. godine.

Snage pod podrškom NATO-a te godine svrgle su sa vlasti dugogodišnjeg vladara Libije Muamera el Gadafija, što je prvobitno izazvalo nalet optimizma i među Libijcima, i u međunarodnoj zajednici.

Od tada zemljom besni građanski rat.

Posle mnogo godina borbi, UN je pomogla da se oformi administracija koju predvodi premijer Seraj. Njegova Vlada nacionalnog jedinstva sa sedištem u glavnom gradu Tripoliju trebalo je da ujedini zemlju.

Nisu svi podržali taj sporazum, a general Haftar je želeo moć za sebe.

Evo još jedne sličnosti sa Sirijom: rivali koji se bore oko Libije nisu samo oni koji vode bitke u samoj zemlji.

Obe strane u libijskom sukobu privukle su moćne regionalne i međunarodne saveznike.

Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija tvrde da žele da zaustave islamiste u regionu. Predstavivši se kao otvoreni protivnik islamskog ekstremizma, general Haftar uspeo je da pridobije ove zemlje na svoju stranu.

Zajedno sa Jordanom, Ujedinjeni Arapski Emirati pružali su vazdušnu podršku i oružje LNA-u, a u izveštaju UN-a se navodi da su vojne zalihe Ujedinjenih Arapskih Emirata odgovorne za stradanje značajnog broja civila u ofanzivi generala Haftara.

Egipat, istočni sused Libije, takođe se nalazi na strani generala Haftara i pruža mu logističku podršku.

Sa druge strane se nalazi Turska, koja je nedavno poslala trupe da pomognu vojsci premijera Seraja.

Baš kao i Rusija, i Ankara želi uticaj i status značajne sile u regionu. Turska vlada izjavila je da su njene trupe poslate u Tripoli u "savetodavnoj ulozi i u svrhu obuke".

Ali izvor iz Vlade nacionalnog jedinstva potvrdio je za BBC da tursko učešće podrazumeva i sirijske pobunjeničke snage koje uživaju podršku Ankare.

BBC dopisnik za pitanja odbrane Džonatan Markus kaže da bi motivi Turske mogli da imaju veze sa dragocenim podvodnim resursima.

Analiza Džonatana Markusa, BBC-jevog dopisnika za pitanja odbrane

U novembru, Ankara je potpisala sporazum o pomorskim granicama sa vlastima u Tripoliju, što dovodi ekskluzivnu ekonomsku zonu koju potražuje Turska u istočnom Mediteranu na samu ivicu one koju potražuje Libija.

Ova potraživanja naširoko se osporavaju. Ali potez Turske šalje signal drugim energetskim igračima u regionu, komplikujući pristup gasovodima do Evrope, sem ukoliko Ankara ne bude ubačena u tu jednačinu.

To analitičari doživljavaju kao direktan pokušaj suprotstavljanja Izraelu, Egiptu, Grčkoj i Kipru, koji su uspostavili Gasni forum Istočnog Mediterana. I zaista, tursko agresivnije istraživanje nafte sa Kipra uz vojne dronove koji lete u pratnji istraživačkih plovila deo su tog novog aktivizma.

Turski gambit sa Libijom preti da dovede do šire krizu u Istočnom Mediteranu, koja zauzvrat može da zakomplikuje odnose ove zemlje sa Moskvom s jedne strane i Vašingtonom i ključnim saveznicima NATO-a sa druge.

To će samo pooštriti postojeće regionalne tenzije.

Turska se nada da će u najmanju ruku njena vojna uloga u Libiji obezbediti pat poziciju u ratnim dejstvima, što će pak osigurati da se Ankara pita u konačnom ishodištu.

U skoro svakom drugom sukobu u regionu, Katar je u stalnom rivalitetu sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i drugim zalivskim zemljama. Katarske vlasti su zato i pružile podršku vladi koju podržavaju Ujedinjene nacije i Turska.

Tu je i Francuska, izuzetno aktivna u Libiji bar od 2015. godine jer ima ekonomske i bezbednosne interese.

Zvanično Pariz tvrdi da je na strani vlade u Tripoliju koju podržava UN, ali se naširoko smatra da zapravo podržava i generala Haftara, ne samo diplomatski, već i na vojnom frontu.

Međutim, francuski zvaničnici nikad nisu priznali da su slali oružje ili trupe kao ispomoć generalu Haftaru.

Očigledno ima mnogo spoljnih igrača u libijskom sukobu, a evo zašto im je svima toliko stalo.

Ova severnoafrička zemlja ima najveće naftne rezerve na kontinentu i ključni je igrač na tržištu prirodnog gasa.

Kroz Libiju prolazi glavna ruta za migrante koji iz Afrike žele da dođu do Evrope. Libijska obala se proteže skoro 2.000 kilometara uz Sredozemno more.

A uspon Islamske države i drugih militantnih grupa predstavlja noćnu moru - i to ne samo za susedne zemlje.

Dok god traju borbe u Libiji, nevolje bi mogle da se prošire i preko granica ove zemlje.

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...