Izvor: B92, 13.Sep.2012, 15:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Napad u Libiji medijski navođen"

Beograd -- Ubistvo ambasadora SAD i paljenje konzultata te zemlje u Bengaziju sračunato je plasirana i medijski navođena mina, ocenio je profesor Darko Tanasković.

Tanasković se pita, naime, ko u "libijskom haosu" gleda filmove ograničene cirkulacije?!

"U pitanju je vešta manipulacija čiji su planeri veoma daleko od Bengazija, među brojnim američkim neprijateljima, a možda i među onim američkim saveznicima kojima nikakvo poboljšanje odnosa Vašingtona s islamskim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << svetom ne odgovara", rekao je Tanasković Tanjugu.

Američki ambasador u Libiji i trojica američkih diplomata ubijeni su juče u napadu raketom na njihovo vozilo, dok su se evakuisali iz zgrade konzulata u koju su upali muslimani nezadovoljni što je u SAD snimljen film koji vređa islam i proroka Muhameda.

Dvosatni film, snimljen za pet miliona dolara donacijama više od stotinu Jevreja, pojavio se na Jutjubu na 13-minutnom klipu. Muhamed je u filmu predstavljen kao varalica i čovek koji je odobravao seksualno zlostavljanje dece, a njegovi sledbenici su prikazani kao gomila siledžija.

Tanasković objašnjava da su "konci u ovakvim igrama zamršeni" i da je stoga krajnje neuputno upuštati se, bez potrebnih informacija i saznanja, u neku ambiciozniju analizu.

Jasno je, međutim, da je grubi zapadni inženjering u složenom mehanizmu tzv. "arapskog proleća" pokrenuo procese koji će još dugo potresati Bliski i Srednji istok, s neizvesnim konfiguracijama konkretnih lokalnih ishoda, ali u znaku jačanja islamizma na celom tom nemirnom prostoru, precizira Tansković citirajući arapsku izreku koja kaže: "Kad si na ulaznim, pogledaj gde su izlazna vrata!"

On ističe da se ubistvo diplomate, a pogotovo ambasadora, smatra izuzetno teškim incidentom.

"Takav događaj po pravilu dovodi do ozbiljnih posledica u bilateralnim odnosima, pa je zanimljivo pratiti američko držanje, pogotovo s obzirom na to da su SAD naročito osetljive na ovakve udarce, a u toku je i kampanja za predsedničke izbore", navodi profesor Tanasković, dobar poznavalac islama koji je kao diplomata službovao u Ankari i Vatikanu.

On smatra da je Vašington sada u "veoma delikatnoj situaciji", jer su tamošnjoj administraciji u ovom slučaju ruke vezane ili joj je bar bitno ograničen izbor načina i instrumenata reagovanja.

Libija, naime, nije što i bilo koja druga država, već krhka i nestabilna tvorevina čijem su nastajanju Amerikanci sa svojim saveznicima bitno doprineli učešćem u rušenju višedecenijskog režima pukovnika Muamera Gadafija.

"Verujem da u SAD neki već žale za njim", rekao je Tanasković i dodao da se američki komentatori pitaju: "Koga sada bombardovati“

On smatra i da su posle, kako kaže, "demokratskih izbora" u Libiji, mnogi analitičari požurili da s olakšanjem konstatuju da njihov ishod predstavlja izuzetak, jer, za razliku od Tunisa i Egipta, nisu pobedili islamisti.

Prenebregnuta je, međutim, dodao je on, specifičnost strukture libijskog društva.

"Gadafi je spregom lične i načelno neposredne narodne ("džamahirijske") vlasti, bez klasičnih institucija, a uz punu represivnu kontrolu svih procesa u zemlji, uspeo da amortizuje sve ozbiljnije vidove opozicionog organizovanja, tako da na izbore nisu mogle ni izaći, kao u Egiptu, organizovane islamističke partije s dugom tradicijom političkog delovanja", podsetio je Tanasković.

On kaže da se zato sada u Libiji vodi žestoka borba za osvajanje stvarne vlasti, a u toj su borbi razne islamističke grupe, među kojima i one najradikalnije, bliske mreži Al-Kaide, itekako aktivne, a i dobro naoružane.

Tanasković podseća na izjave, pogotovo libijskih zvaničnika, da je atentat delo poraženih Gadafijevih pristalica, što nije nemoguće, jer njih nema malo i konsolidovali su se u nekim delovima zemlje, ali ne, kaže on, i u Bengaziju i okolini.

"Nije, uostalom, ni najvažnije ko je izvršio ovaj napad, ali je verovatnije da su to bili pripadanici ekstremnih, terorističkih islamističkih grupacija, s međunarodnom povezanošću. Time će se, uostalom, baviti specijalizovane američke i druge službe", zaključio je Tanasković.

"Nasilje podgreva podozrenje prema islamu"

Sociolog religije Mirko Đorđević je Tanjugu rekao da, nažalost, ovaj film i tragični događaji ubistva američkog diplomate u Libiji nisu novost i podseća da se ne jednom dogodilo da kada se tretiraju sakralni likovi i teme, posebno likovi osnivača objavljenih religija, dolazi do teških konflikata pa i do tragičnih zbivanja.

Međutim, dodao je, nije svuda isto. Kod hrišćana postoje knjige i filmovi koji Hrista pokazuju u najrazličitijim situacijama i osvetljavaju ga kritički u potpunom smislu reči, ali kada su u pitanju muslimani, stvari se komplikuju.

Imali smo tako, podseća Đorđević, danski slučaj karikatura koje su pikayivale Muhameda, ali i knjigu Salmana Ruždija, koji je deo "Satanskih stihova" posvetio životu Muhameda, zbog čega je ajatolah Homeini izdao fetvu (naredbu) s pozivom na smrt autora.

"Ima hrabrih muslimanskih teologa i pisaca koji Muhameda prikazuju u drugačijem svetlu od dogmatskog rama, ali kada se stvar prebaci na međureligijski teren dolazi do komplikacija", kaže Đorđević i dodaje da posebno u slučaju kada je autor filma Jevrejin dolazi do "raspaljivanja starih mržnji".

Đorđević ukazuje da ostaje činjenica da se ekstremni fundamentalistički krugovi protive slobodi stvaranja, a fundamentalizma, dodaje, ima u svim religijama, posebno je prisutan u islamu.

"Otuda i ovakvi konflikti koji su politički refleks religijskih stvari", rekao je Đorđević, uveren da će biti potrebno još mnogo, mnogo vremena dok se ne stigne do pune umetničke slobode u tretiranju religijskih ličnosti.

Analitičar Živica Tucić smatra da je činjenica da je film o Muhamedu za muslimane u Libiji delovao kao provokacija, ali to, naglasio je, ne može da posluži kao povod za nasilje, paljenje, ljudske živote.

"Svakako se moraju, od sviju i svuda, izbegavati dela koja mogu da se protumače kao vređanje ličnosti, objekata, svetinja i tekstova pojedinih religija. To se nažalost radi, obično od fanatika, koji ne prihvataju da postoje i druga religija", rekao je Tucić Tanjugu.

U slučaju konkretnog filma, Tucić iznosi utisak da iza njega ne stoje mladi fanatici već, kako se to obično kaže, ljudi koji su sakupili novac da se ovaj film snimi da bi se ismejala glavna ličnost islamske vere. I to je, dodao je, za osudu.

Prva informacija da su i Kopti u to "umešani", pokazala se netačnom, naveo je Tucić ukazavši da u islamskom i arapskom svetu postoji snažna frustracija u kojoj su izmešane politika, vera, nezadovoljstvo, sa siromaštvom i sopstvenom političkom i verskom elitom.

On smatra da je u tom kontekstu najjednostavnije napadati druge, one koji sa takvim stanjem nemaju povezanost, pa se otuda "arapsko proleće" pretvara u "jesen".

"Na političkim i verskim prvacima islamskog sveta je da sagledaju otvoreno poziciju i delovanje sebe i svojih pripadnika i sledbenika. Islam je velika vera sveta, od nje ostatak čovečanstva očekuje i priželjkuje doprinos civilizaciji, mir i toleranciju", istakao je Tucić i dodao da svako nasilje u tom delu sveta samo podgreva podozrenje prema islamu, što toj religiji najmanje koristi.
Pogledaj vesti o: Libija

Nastavak na B92...