Izvor: RTS, 20.Apr.2011, 03:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Libijski sindrom
Istočni front u Libiji polako poprima konture dugotrajnog konflikta, što Francuzi i Britanci, poput Kenedija u Vijetnamu, pokušavaju da spreče slanjem vojnih savetnika na stranu pobunjenika. Misurata i dalje pod žestokom opsadom. UN upozoravaju da među žrtvama ima sve više dece.
Nedelje neprestanih ofanziva i kontraudara Gadafijevih snaga i ustanika iscrpeli su rezerve obe sukobljene strane, pa se linija fronta >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << oko Adždabije u poslednja dva dana u velikoj meri stabilizovala, pretvarajući emocijama nabijene akcije obe strane u statične pripreme i čekanje poteza protivnika.
Umesto brzih akcija, koje su bile zaštitni znak operacija na istočnom frontu, obe strane su se, u poslednja 24 časa, bacile na pravljenje fortifikacija i pripreme za odbijanje napada druge strane, pri čemu Gadafijeve trupe čekaju novu peščanu oluju, dok ustanici priželjkuju nove, još žešće napade NATO avijacije.
Kako bi bili sigurni da ih Gadafijeve snage neće iznenaditi, pobunjenici su oko Adždabije "posijali" na stotine nagaznih i protivtenkovskih mina, na zgražavanje brojnih organizacija za zaštitu ljudskih prava, koji su ih upravo iz tog razloga, koliko prošle sedmice, kritikovale vlasti u Tripoliju.
U pokušaju da spreče pretvaranje libijskog rata u dugotrajni sukob, Britanci i Francuzi najavili su slanje vojnih savetnika, koji bi pobunjenike podučili obaveštajnom radu, komunikacijama, ali ne bi direktno učestvovali u borbi.
Pre odluke o slanju savetnika, Britanci su ustanicima poslali hiljadu pancira i sto satelitskih telefona. Dosta oružja stiglo je iz Egipta, dok je Katar poslao protivtenkovske projektile "milan" i tovar maskirnih uniformi.
Gotovo istovremeno, u Britaniji se povela žestoka debata o legitimnosti takve odluke, pri čemu su kritičari ubeđeni da se ona kosi sa slovom Rezolucije 1973 Saveta bezbednosti UN, dok pristalice smataju da odluka najmoćnijeg tela svetske organizacije otvara vrata takvoj akciji.
Bez obzira koja od dve strane bude u pravu, oprezu skloniji analitičari upozoravaju da odluka premijera Dejvida Kamerona neodoljivo podseća na početak Vijetnamskog rata, pošto je i Džon Fidžerald Kenedi poslao vojne savetnike na stranu Južnog Vijetnama, a Amerikanci su, vremenom, potpuno izgubili kontrolu nad situacijom.
Osim analogije sa Vijetnamom, Britanci upozoravaju i na činjenicu da slanje vojnih savetnika u Libiju predstavlja treći rat te države u muslimanskim zemljama, posle Avganistana i Iraka.
