Izvor: Vostok.rs, 10.Nov.2013, 14:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Libija: iz vatre u ledenu vodu
10.11.2013. -
Opasnost od gladi, neprekidne međusobne borbe, ekonomski kolaps, verovatnoća raspada zemlje. Takva je današnja Libija, koja je dobila „lekciju iz demokratije“ od zapadne koalicije. Da li postoji šansa da se ova država vrati u mirnu kolotečinu i ko treba da odgovara za izuzetno teške posledice revolucije koja je podržana spolja?
Dve godine posle takozvane libijske revolucije situacija u ovoj zemlji se ne može nazvati drugačije osim kritičnom. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Aktuelne nominalne vlasti i lideri još jednog u nizu protesta blokiraju elementarne ekonomske odnose između Libije i spoljašnjeg sveta, od kojih zavisi, ako ne sve, u svakom slučaju, veoma mnogo. Jedni ne mogu da plate za uvoz namirnica zato što drugi blokiraju izvoz nafte, koji je kao vazduh potreban radi priliva sredstava u budžet. A i samo vađenje sirovina je smanjeno 10 puta u poređenju s „predrevolucionarnim“ vremenima. A sve zato što su se u zemlji s novom snagom obnovili oružani ispadi različitih grupacija zbog kojih je rad onoga što je ostalo od kompleksa naftne industrije praktično blokiran. Vlasti pokušavaju da uspostave kontrolu nad ljudima s oružjem, da ih učine delom snaga bezbednosti, ali bezuspešno. Za to nema novca.
U ovoj situaciji pitanje „šta da se radi?“ od retorskog postaje najkonkretnije moguće. Jer, u opasnosti je sudbina celog naroda. „Glas Rusije“ se raspitao kod poznatog orijentaliste, profesora Anatolija Jegorina, da li zapadne zemlje treba da snose odgovornost, između ostalog, i finansijsku, pred narodom Libije. Evo šta je on odgovorio.
- Da, treba. One su izdejstvovale da bude usvojena rezolucija po kojoj su se založile za zaštitu naroda koji je Gadafi navodno tlačio na sve načine. One su nanele 30 hiljada vazdušnih udara po Libiji i 11 gradova su pretvorile u ruševine. Zapad je obećao 10 milijardi dolara za njihovo obnavljanje, ali su to trenutno ruine, ruševine. Ako se zapadne zemlje brinu o miru Libijaca, treba da preduzmu hitne mere, da održe konferenciju ili da učine nešto drugo kako bi Libija bila makar federalna država, i kako se ne bi potpuno raspala.
Međutim, Zapad tradicionalno ne žuri da ispravi svoje dramatične greške. Kako se kaže, Mavr je obavio svoje i otišao. Zbog toga vlada koja je slaba do krajnjih granica nema mogućnosti da finansira čak ni najprioritetnije potrebe, između ostalog, uvoz žita. Za zemlju od 6 miliona stanovnika koja nema odgovarajući poljoprivredni kompleks, to predstavlja opasnost da se pretvori u ogromnu humanitarnu katastrofu. Jer, prestaju da važe ranije zaključeni ugovori o uvozu žita. Strani isporučioci, s tačke gledišta biznisa, naizgled pravedno zahtevaju izmirenje već postojećih dugova. Međutim, ovakva surovost Libijcima ne obećava ništa dobro. Trenutno je u putanju uvoz u zemlju 50 hiljada tona pšenice kojih će biti dovoljno kako bi se nekoliko meseci hranio samo glavni grad. A o provinciji i da ne govorimo.
Jedan od predsednika Ruskog komiteta solidarnosti s narodima Libije i Sirije Oleg Fonim smatra da bi međunarodna zajednica na najaktivniji način mogla da se umeša u situaciju.
- Kad bi UN odgovarala svojoj nameni – nije je slučajno Gadafi kritikovao u svom poznatom govoru u Njujorku – ona bi trebalo da pozove na odgovornost one koji su doveli zemlju do krize i da ih obaveže da plate sredstva za obnavljanje ekonomije zemlje, njeno obrazovanje, medicinu i druge oblasti života. Treba da odgovaraju oni koji su uništili zemlju. Jer, Nemačka je svojevremeno pozvana na takvu odgovornost.
Međutim, 8. novembra je u Tripoliju došlo do sukoba između različitih naoružanih grupacija, u kojima je poginulo i bilo ranjeno na desetine ljudi. Zasad se ne vidi bilo kakav zrak svetlosti u ovoj situaciji „svih protiv svih“.
Ilija Harlamov,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
