Izvor: Politika, 08.Okt.2013, 12:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Libija gnevna zbog Libija
Vlasti u Tripoliju demantuju da su sarađivale u „kidnapovanju” operativca Al kaide, a Džon Keri kaže da je on bio „legalna meta”
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Dva prepada na operativce Al Kaide u razmaku od samo nekoliko sati prošlog vikenda polovično su uspela, ali i na dnevni red vratila pitanje može li Amerika da krši suverenitet drugih zemalja da bi se rešila ili dokopala svojih neprijatelja.
Iako je posle >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << subotnjeg zarobljavanja Abu Anasa al Libija, koji je na američkim poternicama još od 2000, saopšteno kako su libijske vlasti o tome bile unapred obaveštene, pa čak i sarađivale, iz Tripolija je stigao gnevan protest u kojem se ova akcija opisuje kao „kidnapovanje” libijskog državljanina, uz očigledno kršenje libijskog suvereniteta.
Taj protest se ovde zvanično ignoriše, uz diskretne nagoveštaje da je libijsko javno negodovanje deo „dila”, mada slučaj postaje unutrašnja kontroverza u Tripoliju, u okolnostima kada nove, nejake vlasti, ne uspevaju da obuzdaju mnogobrojne plemenske milicije koje su stvorene posle „revolucije” u kojoj je, uz pomoć bombardera NATO, svrgnut četvorodecenijski neprikosnoveni vođa, pukovnik Muamer el Gadafi.
SAD su bezbednost svoje ambasade u libijskoj prestonici znatno pojačale posle incidenta u Bengaziju u septembru prošle godine, gde su u terorističkom napadu ubijeni ambasador Kristofer Stivens i još trojica diplomata, a među marincima su očigledno bili i komandosi koji su izveli „kidnapovanje”.
Sada se iznosi da je ova akcija dugo pripremana i da se čekao samo pogodan trenutak. Pada u oči da je Libi u Tripoliju živeo slobodno, osećajući se valjda sigurnim u tamošnjem bezbednosnom haosu stvorenom zbog nemoći slabe vlade da povrati monopol na silu.
Prema tumačenju „Njujork tajmsa”, američka akcija je signal da je Vašington zbog toga izgubio strpljenje i odlučio da deluje unilateralno u eliminisanju pretnje koju predstavljaju mnogobrojne filijale Al Kaide na istoku Afrike, a pre svega u Libiji, Sudanu i Somaliji.
Američko pravo da izvede najnovije prepade obrazložio je državni sekretar Džon Keri, koji je na azijskom forumu o ekonomskoj saradnji u Indoneziji izjavio da je Libi za SAD bio „legalna i odgovarajuća meta”.
Zarobljenik se sada nalazi na jednom brodu američke flote u Sredozemlju, koja je zbog sirijske krize i mogućnosti da se tamo interveniše poslednjih meseci znatno pojačana. Libi je, prema američkim medijima, „obaveštajni zlatni rudnik” u čijem posedu su „dekade informacija o Al Kaidi, od njenih ranih dana pa sve do danas”.
Saslušava se, kao što je to bio slučaj i sa njegovim „kolegama”, bez prisustva branioca, a kada bude isleđen, sudiće mu se pred federalnim sudom u Njujorku, gde je protiv njega još 2000. podignuta optužnica po kojoj je osumnjičen za zaveru da se napadnu američke misije u Saudijskoj Arabiji, Jemenu i Somaliji, kao i za bombardovanje ambasada u Keniji i Tanzaniji, sa 224 žrtve, među kojima je bilo i 12 Amerikanaca.
Saopštenje o legalnosti akcije izdao je i Pentagon, tvrdeći da je „Abu Anas al Libi zakonito pritvoren prema ratnom pravu, na bezbednoj lokaciji izvan Libije”. „Kad god je to moguće”, kaže se još u tom saopštenju, „naš prioritet je zarobljavanje osumnjičenih terorista, kako bismo dobili mogućnost da od njih izvučemo dragocene podatke koji mogu da nam pomognu u zaštiti američkog naroda.”
Drugi neimenovani funkcioneri su u izjavama za medije naglasili da je cilj akcija komandosa u Libiji i Somaliji (o ovoj drugoj, koja nije uspela – „mornaričke foke” su se povukle neobavljenog posla: vođa „Šababa” nije uhvaćen – malo se inače govori), cilj je bio da se lideri Al Kaide zarobe. U protivnom, njihova likvidacija, pošto su im otkrivena boravišta, mogla je da se izvrši krstarećim raketama, ili bombardovanjem iz „dronova”, kao što je to rađeno u Jemenu, Avganistanu i Pakistanu.
Ističe se i da je, s obzirom na osetljivost akcija – dva gotovo istovremena prepada u muslimanskim zemljama – naredbu za njih morao lično da izda vrhovni komandant, predsednik Barak Obama.
Milan Mišić
objavljeno: 08.10.2013.
Pogledaj vesti o: Vašington
