Izvor: Politika, 12.Jun.2014, 11:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Leto papreno skupe nafte

Kartel 12 vodećih izvoznika zadržao kvotu proizvodnje, uprkos rastu globalne tražnje i drastičnom padu izvoza iz Libije

Bežanija pola miliona Iračana iz Mosula i smrtonosne tuče na presahlim benzinskim pumpama u Tripoliju ove sedmice nisu dotakle učesnike redovnog polugodišnjeg samita 12 vodećih globalnih izvoznika nafte juče u Beču.

„OPEK se dogovorio da u drugoj polovini 2014. godine zadrži >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sadašnju kvotu zajedničke proizvodnje nafte od 30 miliona barela dnevno”, saopštila je Dijezani Alison-Madueke, ministarka za naftu Nigerije, inače nesuđeni novi generalni sekretar kartela koji isporučuje trećinu crnog zlata globalnom tržištu.

„Globalno tržište nafte je stabilno i uravnoteženo, cene su prihvatljive za proizvođače i za potrošače ”, ocenio je Ali el Naimi, uticajni ministar energetike Saudijske Arabije.

Pored Saudijske Arabije – inače vodećeg svetskog izvoznika koji trenutno isporučuje nešto iznad 10 miliona barela dnevno – i ostali članovi OPEK-a više su nego zadovoljni trendom rasta cene crnog zlata u poslednjih šest meseci. Rastuća tražnja vodećih potrošača (SAD, Kine i Japana), ali i neočekivani mozaik novih geopolitičkih izazova uticali su da cena nafte od prošlog decembra poraste 10 odsto, sa tendencijom daljih skokova, upozoravaju u londonskom Sitiju.

Globalne berze energenata otuda juče nisu delile najavljenu opuštenost OPEK-a.

Sa jedne strane, učestale havarije na naftovodima u na Bliskom istoku i plima štrajkova i sukoba na afričkim nalazištima (od Libije do Nigerije) oduzimaju globalnom tržištu oko tri miliona barela dnevno (3,5 odsto globalne tražnje). Istovremeno, svetski trgovci nafte znaju da je Međunarodna agencija za energiju (IEA) još krajem prošle godine procenila da će – pored 30 miliona barela koje OPEK već pumpa – globalnom tržištu ove jeseni biti potrebno još oko 800.000 barela dnevno da podmiri tražnju. Koliko prošlog meseca, IEA je upozorila da je cena nafte „povišena” i da bi OPEK trebalo da razmotri „znatno povećanje” proizvodnje.

U neizvesnosti u vezi sa odlukom OPEK-a, barel lake teksaske nafte sa datumom isporuke u julu poskupeo je na 104,39 dolara. Barel severnoatlantskog „brenta” sa istim datumom isporuke istovremeno je poskupeo na 109,61 dolar, to jest stajao je devet centi više nego na kraju poslovanja dan ranije.

„Ukoliko nasilje u Iraku eskalira, pregovori o ukrajinskoj energetskoj krizi se oduže, a Libija uskoro ne nađe načina da obnovi proizvodnju još oko milion barela, cena barela mogla bi vrlo brzo da dostigne 120 američkih dolara”, upozorili su juče analitičari Barklejz banke u Londonu.

OPEK je uoči sezone godišnjih odmora na severnoj hemisferi ipak odlučio da zanemari značaj naglog prodora Al Kaidinih jurišnika na drugi po veličini grad u Iraku i eskalaciju oružanog nasilja u Libiji i zadrži istu kvotu proizvodnje – kao i pre izbijanja ovih sukoba.

Iza scene, OPEK je više nego svestan da je tekući manjak ultrakvalitetne libijske nafte na svetskom tržištu (pre arapskog proleća 2011. džamahirija je izvozila 1,6 miliona barela, danas deset puta manje) prilično teško nadoknaditi. Zbog tog manjka, OPEK je u maju jedva dosegao sopstvenu kvotu od 30 miliona barela, i to uglavnom zato što su Angola i Irak dodatno pojačali proizvodnju, prenosi Rojters.

Da li će Saudijska Arabija, Kuvajt i Ujedinjeni Arapski Emirati diskretno početi da pumpaju više nafte nego što su njihove zvanične kvote i za koliko – dilema je koja takođe podstiče tekući trend rasta cene nafte. Posebno ako se zna da Saudijska Arabija – sa daleko najvećim rezervnim kapacitetima eksploatacije – danas na domaćem tržištu konzumira 11 odsto više nego 2011. godine. OPEK, istovremeno, budno prati tok pregovora Irana sa Zapadom o nuklearnom programu: ukidanje sankcija Teheranu značajno bi uticalo na bolju snabdevenost svetskog tržišta tamošnjom naftom, ali je razrešenje te geopolitičke zagonetke trenutno još neizvesno.

Američki bum nalazišta nafte iz uljanih škriljaca, koja je sličnog, visokog kvaliteta kao libijsko crno zlato, unekoliko ublažava zebnju u vezi sa jesenjom snabdevenošću tržišta.

U međuvremenu, zavisnost globalnog tržišta od prilika na terenu rovitih snabdevača na Bliskom Istoku i u Africi ne smanjuje se i istovremeno papreno diže cenu crnog zlata iz Kaspijskog jezera, posebno lake nafte iz Azerbejdžana.

Tanja Vujić

objavljeno: 12.06.2014.

Nastavak na Politika...