Izvor: Blic, 18.Feb.2011, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Konačna meta je Teheran
BEOGRAD - Počelo je sa Tunisom, nastavilo se sa Egiptom, Alžirom i Jemenom, a poslednjih dana lančana reakcija potresa u arapskom svetu stigla je do Iraka i Bahreina, gde su vlasti izvele tenkove na ulice nakon što je u sukobima policije i demonstranata u glavnom gradu Manami poginulo četvoro ljudi. U Libiji je uoči „Dana besa“ policija ubila četiri demonstranta u gradu Al Bajda, a tri osobe su stradale i tokom protesta u Iraku.
Voja Stanimirović, profesor orijentalistike >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na Filološkom fakultetu, ne veruje da akcije pobuna koje se šire arapskim zemljama neko iz senke sinhronizuje. Nije pristalica teorije zavera i smatra da se lanac protesta koji se širi u arapskim svetom može posmatrati jednostavno kao suštinska posledica drastičnog jaza između bogatih i siromašnih. Ipak, kaže, Iran je mogući konačni cilj, u tom kontekstu širenje građanskog bunta na zemlje van islamskog sveta smatra malo verovatnim jer mnogima odgovara da se on prikaže kao stvar izolovane pobune arapskog sveta koju zapad podržava.
- Teško je prognozirati gde će se završiti ovaj lanac pobuna. Verovatno da je krajnji cilj Iran i mislim da svi oni koji razmišljaju o tom delu sveta i trenutnom dešavanju u mislima imaju Iran sve vreme - kaže Stanimirović.
Istovremeno Iran karakteriše kao područje još nedovoljno zrelo za takvu vrstu promena.
- Suviše je to još uvek snažna država, snažne vladajuće ideologije i strukture da bi se bilo šta tako lako promenilo. Naprotiv, u nekom trenutku to može biti samo šansa za vladajuću strukturu da kaže: Eto, koliko su ovi drugi slabi, a mi jaki i homogeni - ocenjuje naš sagovornik.
Burni i krvavi događaji u Tunisu, Egiptu, Jemenu, naprotiv, kako navodi, mogu izazvati kontraefekat i dodatno homogenizovanje političkih struktura Irana. Dok, s druge strane, ostavlja otvorenu mogućnost da se isti scenario odigra i u zemljama Bliskog istoka Siriji, Jordanu i Libanu, zemljama gde svaki povod za pobunu neko od njih može da iskoristi za ozbiljan građanski rat.
Stanimirović, međutim, nije tako bezbrižan ni kada je u pitanju Egipat. Zvono za opasnost od krvavog građanskog rata za njega još se čuje, a događaji i dalje ukazuju da niko ne može biti tako siguran da stvari mogu lako i bezbedno da se okončaju, s obzirom na veličinu zemlje i velike imovinske razlike.
- Bila je to policijska država i sada kada je strah oslobođen krute barijere nisam siguran da sirotinja neće poći po svoje - kaže Stanimirović.
Dok je situacija i dalje neizvesna, jer demokratija ne može doći preko noći, ona se osvaja, počinje borba za vlast. I to vreme koje dolazi treba da pokaže koliko su same države i pojedinci svesni da mogu poslužiti kao marionete u dva potpuno različita cilja - u uvođenju demokratije koju podržava zapadni svet ili kao akteri perfidnog scenarija fundamentalisti ogrnuti plaštom demokratije koji će dovesti radikalni islam na vlast.
- Što se tog dela sveta tiče, na redu je uvođenje demokratije i ja poput mnogih optimista potpuno sam uveren u to - zaključuje Stanimirović.
Da li moćna ruka preko Atlantika poteže sve konce pa će odigrati glavnu ulogu i u tom segmentu? Stanimirović kaže da je sve moguće, ali da je iz običnog turističkog putovanja u te zemlje bila jasna vidljivost nezadovljstva građana koja je eskalirala buntom.
U Bahreinu je juče vladala napetost nakon što je vojska izvela tenkove na ulice. Demonstranti u toj zemlji traže više političkih sloboda i smanjenje uticaja sunitske vladajuće porodice na donošenje odluka i postavljanje visokih zvaničnika u većinski šiitskoj zemlji. Oni pozivaju na široke političke reforme, a na centralnom trgu u Manami kampuju od utorka. Stotine policajaca pod punom ratnom opremom iznenadilo ih je u cik zore i napalo ih suzavcem i gumenim mecima.
Razvoj događaja pomno prati i međunarodna zajednica. Visoka predstavnica EU Ketrin Ešton pozvala je vlasti Bahreina da poštuju i štite osnovna prava svojih građana, uključujući i pravo na mirne demonstracije. Američki sekretar za odbranu Robert Gejts ocenio je da nemiri u Egiptu i drugim zemljama na Bliskom istoku zahtevaju diplomatski odgovor i isključio mogućnost američke vojne intervencije, iako je u Bahreinu ukotvljena američka Peta flota. Katarska državna agencija najavila je sastanak ministara spoljnih poslova zemalja Persijskog zaliva, članica Saveta za saradnju u Zalivu posvećen situaciji u Bahreinu.
Svrgnuti predsednik Tunisa u komi
Zin el Abidin ben Ali, svrgnuti predsednik Tunisa, dobio je moždani udar i nalazi se u komi, piše francuski "Mond”. Ben Ali je primljen u specijalnu bolnicu za saudijske prinčeve u Džedi i njegovo stanje je "zabrinjavajuće”, piše "Mond”. Zbog bezbednosnih razloga u bolnicu je primljen pod lažnim identitetom, a njegova supruga Lejla ben Ali "nije više pored njega”, navodi taj list.
Povezane vesti: Egipat: Dvojici bivših ministara i tajkunu određen pritvor Francuska će vraćati imigrante iz Tunisa Nasilne demonstracije u Libiji, povređeno 14 osoba Mubarak želi da umre u Šarm el Šeiku Liderima iranske opozicije prete smrću
