Izvor: Southeast European Times, 17.Mar.2011, 23:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kompanije u BiH pretrpele velike gubitke u Libiji

Ugovori nestaju u dimu, u bici -- koja se odužila -- između Muamara Gadafija i pobunjenika koji pokušavaju da ga sruše.

17/03/2011

Jusuf Ramadanović za Southeast European Times iz Sarajeva – 17.3.2011.

Kompanije BiH uglavnom su suspendovale rad u Libiji i drugim arapskim zemljama, zbog nereda na Bliskom istoku. Analitičari kažu da će ekonomija BiH zbog toga pretrpeti jak udarac.

„Vrednost projekata u Libiji iznosi preko >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << milijardu evra. Većina kompanija nije naplatila svoja potraživanja, a puno opreme i materijala ostaje u Libiji, dok se oko 1.000 radnika vratilo. Situacija je vrlo neizvesna -- niko ne može da kontroliše ili predvidi šta će se dogoditi u budućnosti“, izjavio je profesor ekonomije na Sarajevskom univerzitetu Muris Cicić za SETimes.

Cicić je rekao da kompanije na koje je to najviše uticalo održavaju sastanke sa Privrednom komorom BiH, kako bi se napravila strategija za rešavanje krize.

Međutim, bez nove vlade, napori na političkom nivou i dalje su u zastoju. Oni koji su u poziciji da pomognu, preciznije političari u zemlji, uglavnom deluju kao da nisu skloni tome.

Izuzetak je predsednik Veća ministara BiH Nikola Špirić, koji se sastao prošle nedelje sa libijskim ambasadorom Salemom Finirom da razmotre preostale dugove, nadoknadu štete za kompanije BiH i druga ključna pitanja.

Međutim, analitičar Privredne komore BiH Igor Gavran objasnio je da naplata duga možda neće doneti mnogo. „Svaka zakonska zaštita te vrste, čak i perfektno ugovorena, zahteva puno vremena, a čak i kada se dug naplati, obično nije na nivou stvarnog gubitka.“

U izveštajima lokalnih medija ukazuje se da su gubici tako veliki da su neke kompanije možda na ivici stečaja.

Prvi -- i najbolniji -- uticaj je, kako se čini, na tržište rada.

„Situacija sa nezaposlenošću u BiH je takva da je velika stvar čak i kada deset osoba izgubi posao, a kamoli 1.000“, rekla je ekonomska analitičarka i bivša ministarka finansija Republike Srpske Svetlana Cenić lokalnim medijima.

Direktori kompanije kažu da bi mogli da prerasporede neke radnike koji su se vratili iz Libije na druga radna mesta. Međutim, „kompanije ne mogu sve same“, rekao je Cicić.

Mujo Selimović je vlasnik Mims Jafare, jedne od „velike četiri“ kompanije koje rade u Libiji. On kaže da je bio primoran da obustavi sve projekte i evakuiše svih 100 radnika iz objekta te kompanije za proizvodnju hrane i sokova na periferiji Tripolija.

Taj korak je uticao na radnike u celokupnom kompleksu Mims Jafara, koji uključuje administrativnu zgradu, magacin, restoran, prostoriju za prodaju i hotel.

Kompanija Širbegović, osnovana u severnoj Bosni posle sukoba 1992-1995, pokrenula je nekoliko građevinskih projekata u Libiji. Oni zajedno vrede oko 100 miliona evra. Jedan projekat uključuje izgradnju prostranog turističkog kvarta u libijskom primorskom gradu Misurata, koji je sada uporište pobunjenika koji se protive režimu Muamera Gadafija.

Vlasnik i generalni direktor Faruk Širbegović izjavio je da neplaćene obaveze iz Libije trenutno iznose 7 miliona evra, pored 5 miliona u opremi. U izjavi za medije, Širbegović je rekao da je kompanija posebno zabrinuta za oko 800.000 evra, koliko je potrebno da se pokriju plate radnika.

„Libija je bila u centru pažnje Energoinvesta i njeno značajno strano tržište“, kaže Džemail Vlahovljak, generalni direktor tog nekadašnjeg jugoslovenskog giganta. Kompanija je ugovorila poslove u Libiji u iznosu od 150 miliona evra.

Radnik Energoinvesta koji je želeo da ostane anoniman rekao je za SETimes da, uprkos teškim uslovima, „nikada nismo izostali sa posla tokom bilo koje [prirodne] katastrofe. Voleo bih da se situacija tamo smiri kako bi mogli da nastavimo rad na našim električnim linijama“.

Druga državna građevinska kompanija Hidrogradnja mogla bi da se suoči sa velikim gubicima. Ona je angažovana u Libiji od 1967. godine. Kada su neredi počeli imala je najmanje četiri građevinska projekta koja su već bila u toku, uključujući izgradnju vodenih tornjeva u gradu Ajadabija.

Preko 120 radnika Hidrogradnje je na „listi čekanja“, a generalni direktor Semin Mašić priznaje da je to ravno gubitku radnog mesta. „Sve zavisi da li će Hidrogradnja imati aranžmane u budućnosti“, rekao je on medijima u BiH.
Pogledaj vesti o: Gadafi,   Moamer Gadafi

Nastavak na Southeast European Times...