Izvor: Politika, 27.Apr.2011, 11:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Imigranti iz Afrike ne ugrožavaju Srbiju
Policija je za prva tri meseca ove godine podnela 23 krivične prijave za krijumčarenje 126 osoba, od kojih je najviše državljana Avganistana, Palestine, Tunisa, Makedonije
U Evropu, procenjuje se, godišnje uđe oko pola miliona ilegalnih migranata. Trenutno najrizičnija tačka je italijansko ostrvo Lampeduza u srednjem delu Sredozemnog mora, između Malte i Tunisa. Na 20 kvadratnih kilometara ovog ostrva od početka godine pristiglo je oko 25.000 imigranata, uglavnom iz Tunisa, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Egipta, Libije. Najvećem broju njih, cilj nije Italija.
Mitar Đurašković, načelnik Odeljenja za suzbijanje prekograničnog kriminala i kriminalističko-obaveštajne poslove MUP-a Srbije, kaže za „Politiku”da naša zemlja trenutno nije ugrožena talasom ovih imigranata.
– Procesi ilegalnih migracija su dugotrajni i tek u narednom periodu možemo da očekujemo povećan broj ilegalnih migranata iz ovih zemalja na teritoriji naše zemlje, koji u stvari kod nas dolaze preko teritorije EU, odnosno Grčke – navodi Đurašković.
Srpska policija je za prva tri meseca ove godine podnela 23 krivične prijave protiv 40 počinilaca krivičnog dela nedozvoljenog prelaska državne granice i krijumčarenja ljudi. U istom periodu, prokrijumčareno je 126 osoba, od kojih najviše državljana Avganistana, Palestine, Tunisa, Makedonije, kao i domaćih državljana sa teritorije Kosmeta.
– Do sredine 2009. godine imali smo problem ilegalnih migranata koji su dolazili iz Albanije, a od tada problem su ilegalni migranti iz Avganistana, Pakistana, Palestine. Prošle godine najviše krivičnih prijava zbog krijumčarenja ljudi podneli su radnici Regionalnog centra Uprave granične policije ka Mađarskoj (24). U ovoj godini, za razliku od prethodne, za sada je najviše krivičnih prijava podneo regionalni centar granične policije ka Makedoniji. Navedeno ukazuje, da je rizik od ilegalnog prelaženja državne granice visok, kako na ulazu u zemlju, tako i na izlazu ka šengen prostoru – praktično ilegalne migracije idu iz EU ka EU preko zemalja zapadnog Balkana – objašnjava Đurašković.
U prošloj godini MUP je podneo 106 krivičnih prijava protiv 211 osoba, zbog krivičnog dela nedozvoljenog prelaska državne granice i krijumčarenja ljudi. Svi su skoro državljani Srbije, najveći broj njih su muškarci ali je bilo i 13 žena. Krivične prijave su podnete protiv 186 državljana Srbije, devet državljana Makedonije, tri Turske, dva Holandije.
– Oni su organizovali prevoz i ilegalno prebacivanje migranata do susednih zemalja. Obezbeđuju im prenoćišta ukoliko se zadržavaju ovde, angažuju vozače i taksiste. Naših državljana u jednoj mreži krijumčarenja bude od dva do pet, a njihova zarada zavisi od toga za koga „rade”, potencijalnih rizika i neophodnih sredstava. Na zaradu utiče i to da li u grupi ima dece, beba, žena…To može da bude 50 evra po čoveku ili nekoliko hiljada evra – navodi naš sagovornik.
Prema podacima iz krivičnih prijava, prošle godine prokrijumčarenesu 392 osobe, najveći broj njihsu naši državljani sa KiM. Promenom zakona 2009. godine, krijumčarenje domaćih državljana uvedeno je kao krivično delo.
– Reč je uglavnom o porodicama koje žele da se spoje sa članovima familijeu Evropi i koji ne apliciraju za naša dokumenta, već žele da ilegalno idu ka EU i traže azil – kaže naš sagovornik.
Na teritoriju Srbije ilegalni migranti uglavnom ulaze iz Makedonije. Najveći deo njih se uputi na izlaze ka Mađarskoj, manji broj ka Hrvatskoj i najmanje ka Rumuniji. Najčešća sredstva transporta ilegalnih migranata su javni prevoz, putnička i taksi vozila. U nekim slučajevima migranti se i klasično krijumčare.
– U automobilu se kriju uglavnom u gepeku i u prostoru između prednjeg i zadnjeg sedišta, gde pokušavaju da se kamufliraju garderobom. U kamionima se kriju u duplom dnu, bočnim stranicama ili u spojleru. Često koriste velike frekvencije na granici, misleći da provlačeći se između kamiona mogu neprimetno da prošetaju kroz granicu – objašnjava Đurašković.
On naglašava da je u regionu poslednjih nekoliko godina izvedeno oko 20 međunarodnih koordiniranih policijskih akcija u cilju presecanja lanaca krijumčarenja ljudi.Te akcije su primer dobre policijske i pravosudne saradnje, i dobra praksa za formiranje zajedničkih istražnih timova u budućnosti.
–Počeli smo da primenjujemo i Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom i kada je reč o krivičnim delu krijumčarenja osoba. Tako da je od nekoliko osumnjičenih privremeno već zaplenjena imovina. Reč je o njivama, stanovima, kućama, salašima. Takođe, po zakonu se oduzimaju sva vozila, koja su korišćena u krijumčarenju. Po novom zakonu o odgovornosti pravnih lica za krivična dela, moguća je i odgovornost firmi koje su učestvovale u krijumčarenju ljudi,koristeći svoje zaposlene,infrastrukturu i kapital – objašnjava naš sagovornik.
Danijela Vukosavljević
-----------------------------------------------------------
Avganistanci, Palestinci i Somalci traže azil
Zbog ilegalnog prelaska granice, srpska policija je prošle godine preduzela mere protiv 4.320 osoba, uglavnom iz Avganistana, Palestine, Somalije, Alžira, Tunisa, Pakistana, Turske i Albanije.
–Njihov broj se konstantno povećava. Samo u prva tri meseca ove godine mere smo preduzeli prema 1.700 osoba. Reč je o stranim državljanima koje je policija otkrila prilikom ilegalnog prelaska granice ili tokom kontrola u unutrašnjosti zemlje. Jedan broj njih zatraži i azil u Srbiji. Pitanje azila je veoma važna tema kako kod nas tako i u celoj EU. Čim ilegalni migranti zatraže azil, upućujemo ih u Centar za azilante u Banji Koviljači. Ostale za koje je potrebno utvrditi identitet smeštamo u prihvatilište za strance, gde borave dok im se ne obezbedi putna isprava matične zemlje i omogući povratak – objašnjava Mitar Đurašković.
objavljeno: 26.04.2011
