Izvor: RTS, 09.Avg.2013, 20:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ima li nade za Libiju?
Posle svrgavanja Muamera Gadafija Libija je morala da uspostavi mir i stabilnost. Današnja država je, međutim, uzdrmana ratom i preslaba da ukroti milicije nastale na ratištima. Situacija je pogoršana, a ekstremisti prolaze nekažnjeno.
Glavni grad Libije, Tripoli, pao je u ruke ujedinjenih pobunjeničkih snaga, koje su opkolile grad avgusta pre dve godine. Šefa države Muamera Gadafija, pobunjenici >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << su 20. oktobra 2011. u njegovom rodnom mestu Sirtu izboli, tukli i upucali, nakon što je njegov konvoj pogođen u raketnom napadu NATO-a.
Kraj 42-godišnje diktature ekscentričnog Gadafija, označio je kraj dramatičnih dogaćaja koji su počeli devet meseci ranije u Bengaziju.
Tamo su, inspirisani svgravanjem Hosnija Mubaraka u susednom Egiptu, Libijci demonstrirali protiv Gadafija, a protesti su prerasli u krvavi nacionalni obračun sa snagama bezbednosti.
Demonstranti su uspeli, verovatno zbog pomoći francuskih, američkih i britanskih bombi. Prašina se još nije slegla, a pobeda je bila označena kao svetli primer onoga što zapadne sile mogu da urade na modernim bojnim poljima, a da pritom ne zagaze na bojište.
Libija je još jednom morala da uspostavi mir i stabilnost. Umesto toga, država sa više od šest miliona ljudi, fatalno je, kako se čini, uzdrmana ratom. Milicije, nastale na različitim regionalnim ratištima, došle su u posed ogromnog arsenala oružja i teritorije.
Uprkos organizovanju parlamentarnih izbora i navodnom prihvatanju građanskih političara u Tripoliju, milicija se nije povukla. Naprotiv, upotrebili su svoju snagu i vatrenu moć kako bi uticali na promene u glavnom gradu, čak su u nekoliko navrata opkolili vladinu zgradu.
Takođe su se usled dugogodišpnjih regionalnih neprijateljstava borili jedni protiv drugih, najnovija bitka odigrana je prošlog meseca.
Današnji premijer, advokat Ali Zejdan, branio je nemoć vlade, navodeći da neuspesi Libije prizilaze iz slabosti Libije kao države.
U tome ima mnogo istine - sastavljena od tri drevna otomanska vilajeta, moderna država Libija imala je samo 18 godina kada je Gadafi preuzeo vlast 1969. godine.
U njegovom odsustvu, libijski državnost je kao pohabana haljina. Kako je libijski pisac Hišam Matar napisao prošle nedelje, "pod Gadafijem smo se plašili od države, sada njena slabost ugrožava sve što smo postigli".
Koliko je Libija izgubila kontrolu postalo je očigledno 11. septembra 2012, kada je velika banda, koja je obuhvatila i ekstremiste povezane sa Al Kaidom, napala američko diplomatrsko predstavništvo u Bengaziju. Tada je poginulo četvoro ljudi, među kojima i ambasador Kristofer Stivens.
Incident, međutim, nije pokrenuo debatu o događajima u Libiji. U međuvremenu, situacija na terenu u Libiji je pogoršana, a ekstremisti prolaze nekažnjeno.
U junu i julu, desetine Libijaca ubijeno je u odvojenim sukobima između milicija u Bengaziju i Tripoliju.
Proteklih nedelja bilo je, praktično, najgore. Ugledni bengazijski Abdelsalam el Mismari, ubijen je 26. jula dok je izlazio iz džamije nakon molitve.
Mismari je bio istaknuti lider pobune protiv Gadafija 2011. godine, a nedavno je postao glasni protivnik druge po veličini političke organizacije u zemlji - Partije pravde i preporoda, konzervativne struje u savezu sa Muslimanskom braćom.
Sumnja se da su ga ubili ekstremisti. Dva bezbednosna zvaničnika takođe su ubijena u gradu tog dana. Dan kasnije više od hiljadu zatvorenika pobeglo je iz zatvora u Bengaziju, još uvek pod nerazjašnjenim okolnostima.
Naredne večeri, baš pred anti-islamistčke demonstracije protiv rastućeg nasilja, bombe su eksplodirale ispred čuvenog suda u Bengaziju, gde je ustanak i počeo.
Strani političari koji su pozivali na ustanak, još nisu procenili regionalne dimenzcije libijskih nereda, mada se čini da su ogromne.
U aprilu je bombardovana francuska ambasada u Tripoliju, u maju, u Nigeru, još jednom slabašnom susedu Libije, bombaši su ubili oko 30 ljudi.
Ove godine, dva istaknuta sekularna političara ubijena su u Tunisu, gde je počelo Arapsko proleće. U odvojenim incidentima protekle nedelje, teroristi su na alžirskoj granici ubili osam tuniških vojnika.
U četvrtak, desetine hiljada Tunišana izašlo je na ulice kako bi iskazalo svoje neslaganje sa islamističkom vladavinom. Sa rastućom moći vojske, u postmubarakovoj Libiji i postmursijevom Egiptu, Arapsko proleće zamenjuje širenje haosa.
Sirija je crna rupa u tom nebeskom svodu. NATO saveznici, koji su raketirali Libiju, sada ćute o Siriji, baš kao što ih nema na terenu kao garanta mirne obnove države Libije.
U utorak je stigla vest da je ministarstvo pravde optužilo libijskog lidera pobunjenika u Bengaziju, Ahmeda Abu Katala za saučesništvo u napadima u kojima je poginulo ambasador Stevens.
Ebu Katala, koji je priznao da je bio u bazi te noći, poriče bilo kakvu odgovornost za smrt Stevensa.
Pogledaj vesti o: Gadafi, Moamer Gadafi
