Izvor: Večernje novosti, 23.Avg.2015, 23:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hiljade naših čuva moćnike iz celog sveta

SUDBINA Srđana Babića, bivšeg telohranitelja ubijenog premijera Srbije Zorana Đinđića, koji je već pet meseci u zatvoru u Libiji - ponovo je pokrenula priče o odlasku naših ljudi na kritična, ali i ratom zahvaćena područja. Motiv je dobra zarada. Nije reč o "psima rata", već o momcima bogatog ratnog iskustva, koje strane kompanije rado angažuju kao obezbeđenje za svoje klijente. Naši ljudi su cenjeni kao neustrašivi, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << i vični u rukovanju oružjem, eksplozivima, snalaženju na nepoznatom terenu... Takav je i Babić, inače bivši pripadnik Jedinice za specijalne operacije (JSO) i Žandarmerije MUP Srbije. Na njegovom oslobađanju radi Ministarstvo spoljnih poslova, a supruga Vesna alarmirala je i javnost. Babić je radio za francusku kompaniju "Argus", koja je obezbeđivala jednu italijansku firmu zaduženu za trgovinu naftom. Do danas je ostalo nejasno pod kojim optužbama vlasti u Tripoliju drže Babića u zatvoru. Uhapšen je sa još trojicom kolega - jednim Austrijancem i dvojicom Jordanaca. Državljani Jordana su pušteni, a iza rešetaka su i dalje Babić i Aleksandar iz Austrije. To što se dešava sada sa Babićem podsetilo je mnoge i na surovu sudbinu trojice srpskih momaka čija su tela pronađena u šumama Južne Amerike. Bojan Bakula, Saša Turčinović i Predrag Čanković ubijeni su 14. maja 2010. godine dok su obezbeđivali bolivijskog narko-bosa Viljema Suareza Rozalesa, u pokrajini Santa Kruz. IAKO je Bakula imao svoju agenciju za obezbeđenje u Somboru, do kraja nije rasvetljeno preko kojih veza su se njih trojica našla u Boliviji. Ko je kriv za njihov tragičan kraj do danas je ostalo nepoznato. Nije baš najjasnije ni kako je Babić završio u Tripoliju.* Srpska patrola usred Bagdada Koliko je danas srpskih državljana angažovano na poslovima obezbeđenja širom sveta teško je reći. Uglavnom idu preko stranih agencija za obezbeđivanje ličnosti i objekata, ali se veruje da, u stvari, inostrane firme "kupuju" radnu snagu od domaćih kompanija. Često je ulaznica za ovaj posao i lična preporuka. Jednostavno rečeno - ratni drugovi jedan drugog "vuku" da zarade novac, ali i čuvaju jedan drugom leđa. Bivši specijalac MUP D. R. godinama je radio za englesku kompaniju za obezbeđenje "Erinis" u Iraku. U izjavi za "Novosti" svojevremeno je izjavio da ova i slične kompanije traže naše ljude zbog ratnog iskustva. D. R. veoma dugo bio u obezbeđenju jednog američkog generala. Kamp u kojem su on i kolege bili smešteni nalazio se na aerodromu u Bagdadu.OSIGURANjE NE POKRIVA GUBITAK NOGE Interesantno je da je svaki radnik koji radi na poslovima obezbeđenja - osiguran. Zanimljivo je, međutim, da osiguranje često pokriva odlaske kod psihijatra, ali ne i gubitak ruke ili noge. Zato, upozoravaju upućeni, mora posebno da se pazi na taj deo ugovora. Najviše se gine od bombe postavljene na put i od bombaša samoubica. - Mi nismo "psi rata" i ne učestvujemo ni u kakvim američkim borbenim dejstvima - kaže ovaj bivši specijalac. - Ali, nosimo oružje i imamo dozvolu da ga upotrebimo da bismo zaštitili sebe i klijenta. OVAKVE ekipe nekada čuvaju samo jednu osobu, a nekada po dvoje-troje ljudi, koje treba da prevezu od jednog mesta do drugog. Vozila uvek idu u koloni od pet-šest, blindirana su ili oklopna, opremljena GPS uređajima sa crvenim dugmetom, poznatim kao "alarm taster". Ako im se učini da na njih idu kola bomba, pritiskaju alarm i u pomoć im priskače američka vojska i sa kopna i iz vazduha. - Najkritičnije je bilo u selu Abu Graib, gde se nalazi čuveni zatvor, i gde smo prevozili jednog američkog oficira. Preživeli smo raketni napad, srećom niko nije poginuo, samo su kola uništena - priča D. R. Momci koji rade ovakve poslove obezbeđenja mesečno zarade od 6.000 do 11.000 dolara, zavisno od toga koga čuvaju. Ali ne rade ovdašnji "bodigardovi" samo u Iraku. Gotovo da nema rizične tačke u svetu na kojoj ne čuvaju političare, biznismene, diplomate, inženjere poznatih kompanija. Rade na obezbeđenju konvoja hrane i novca, postrojenja... NA "vrućim tačkama", posebno na Bliskom istoku, ali i u Južnoj Americi, najviše je momaka iz Srbije, Hrvatske i Makedonije, a u poslednje vreme i iz BiH i sa Kosova. Prvi su traženi zbog bogatog iskustva tokom raspada Jugoslavije, a drugi jer je u Bosni i na Kosovu mnogo međunarodnih organizacija koje su za svoje potrebe obučavale i zapošljavale "lokalce", a ovi su kasnije iskoristili iskustvo i kontakte. * Bivši specijalac MUP D. R. (u sredini) godinama je radio u Iraku Prema rečima sagovornika "Novosti", koji ima bogato iskustvo kada je reč o slanju naših ljudi na ove zadatke, u ovakve "poslovne kombinacije" isključivo se upuštaju bivši oficiri DB, vojske i policije. Da srpskih državljana, ratnih veterana, ima na ugroženim područjima širom sveta, šira javnost u Srbiji je saznala početkom ovog milenijuma. Tada je otkriveno da su nekadašnji borci iz RS i Srbije tajnim kanalima bili angažovani u ratu u Zairu. Narednih godina, sve do sredine 2000, sporadično se pričalo o ovome, posebno kada su počeli da pristižu metalni kovčezi. Među poginulima je bilo i pilota. Posle Zaira, išlo se u Irak, Avganistan, Libiju... Naši momci nisu "odoleli" ni parama narko-bosova, pa su završili i u Južnoj Americi. PONUDA PREKO INTERNETA Firme za obezbeđenje, preko interneta, nude i vrlo specifičnu vojnu obuku i sertifikate za rad. Na sajtu firme "Alfa kombat grup" (ACG), sa sedištem u SAD, može da se pročita i velika baza podataka vojnih, policijskih i bezbednosnih stručnjaka i privatnih vojnih kompanija koje imaju potrebe za takvim kadrovima. Ova kompanija taksativno navodi potrebne kadrove - od bezbednosnih operativaca za visokorizične poslove i zaštitu ličnosti do popunjavanje kadrova u protivterorističkim jedinicama i privatnim policijskim i vojnim kompanijama. Imaju potrebu i za bolničarima i lekarima, koji bi radili na ratom zahvaćenim područjima.

Nastavak na Večernje novosti...