Izvor: B92, 24.Feb.2011, 19:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gadafi - ekscentrik ili "besni pas"
Gadafi je oduvek važio za svojevrsnog ekscentrika na svetskoj političkoj sceni. Tu reputaciju donelo mu je njegovo nepredvidivo ponašanje koje je tokom godina demonstrirao pred stranim zvaničnicima, bilo da je zahtevao da mu bude dozvoljeno da boravi u svom beduinskom šatoru na svetskim samitima, bilo da je pažnju svetskih vođa privlačilo njegovo čuveno obezbeđenje sačinjeno od 40 žena, takozvanih "Amazonki".
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Wikileaks nam je otkrio da su Sjedinjene Američke Države godinama vršile psihološke procene svih svetskih vođa, a Gadafi nije bio izuzetak.
Šta o jednom od najekscentričnijih svetskih vladara misle analitičati najmoćnije zemlje na svetu otkriva doktor Džerold Post, nekadašnji saradnik Centralne obaveštajne agencije.
On je oduvek bio ekscentričan i nepredvidljiv, mada, tokom najvećeg dela karijere, nije bio ono kakvim ga je krstio Ronald Regan - "besni pas Bliskog istoka". Ja mislim da on pati od graničnog poremećaja ličnosti i da je pretežno iznad te granice, ali da u određenim trenucima, kada je pod pritiskom, postaje jako nepredvidljiv u donošenju odluka. Dve najčešće situacije u kojima gubi kontrolu je, pod jedan, kad dobija i pod dva, kada gubi. Sada je očito pod jakim stresom i njegov poslednji nepovezani govor prava je slika Gadafija pod stresom. On jednostavno ne može da shvati da mu je toliko veliki broj ljudi u zemlji okrenuo leđa, njemu - "voljenom ocu Libije".
Za njega je to drogirana omladina, bubašvabe, koje treba isterati iz rupa i pobiti... To je žestok jezik, ali mislim da nije takav, jer je namenjen javnosti kao poruka, već da Gadafi u to zaista veruje....
Ipak, da li gledajući njegov govor zapadamo u zamku da ne razumemo kulturni kontekst? Odnosno da ono što na svetskoj pozornici izgleda kao ekscentričnost, u pravom kontekstu, u jednom plemenskom društvu kakvo je Libija, izgleda kao racionalno i prihvatljivo ponašanje.
Mislim da nema sumnje da je on "lud kao struja", da se tako izrazim. Dobar deo njegovog ekstremnog poziranja prolazi kod određene publike. I pored toga mislim da se slobodno može reći da je on, bez obzira na kulturni kontekst, oduvek bio čudna i nepredvidiva osoba. Od detinjstva je osećao otuđenost od društva, uvek se poistovećivao sa gubitnicima iz nekih, ne uvek sasvim jasnih razloga, podržavao je terorističke grupe širom sveta, a da to nije bilo od bilo kakve koristi za Libiju.
Poznat je po držanju čudnih predavanja, poput onog koje je održao u italijanskom parlamentu, gde je poslanicima objašnjavao da grčka reč 'demokratija' potiče od glagola 'sedeti' i da zato, ako se želi istinska demokratija, svi treba da sede.
Iza te ekscentričnosti kriju se pravi psihološki poremećaji uveren je dr Post...
Često je u stanju da se kontroliše, ali ne uvek. Sklon je prkosu - kada su Sjedinjene države prešle 'zelenu liniju' koju je proglasio tokom Reganovih godina, poslao je ratne avione, koji su odmah oboreni - posle toga se zahvalio Americi što ga je učinila herojem trećeg sveta. Njegova sposobnost racionalnog suđenja često je problematična.
Gadafijevu političku stranu vrlo često u drugi plan ostavljao je njegov osećaj za modu koji je svoju inspiraciju crpeo iz najneobičnijih izvora kao što su Liberače, Fil Spektor, diktator Idi Amin pa čak i čuveni lik psa iz crtaća Snupi.
Prilikom brojnih poseta svetskim liderima Gadafi je pored svojih političkih stavova sagovornike umeo da zbuni i nekim od svojih odevnih kombinacije koje su uključivale košulje kamuflirane afričkim kontinentom ili brojnim portretima afričkih vođa, generalska odela koja su pored brojnih medalja na sebi imala i slike libijskog nacionalnog heroja Omara al-Muktara, kao i nezaobilazan broš koji predstavlja Afriku, za slučaj da neko zaboravi da je on predsednik Afričke unije.
Moglo bi se reći da je njegovu vladavinu u dobroj meri obeležio i njegov stil oblačenja.
Pogledaj vesti o: Libija, Gadafi
