Izvor: Vostok.rs, 08.Mar.2012, 11:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Feudalna Libija
08.03.2012. -
Premijer Libije Abdel Rahim el-Kib je Libijce pozvao da zemlju brane od „pseudorevolucionara" koji su zauzeli državnu imovinu i zemljišta. Misli se na odrede naoružanih „brigada" nad kojima vlasti nemaju kontrolu. Premijer je takođe odbacio ideju o obnavljanju feudalnog uređenja Libije o kojoj se naširoko priča posle pada režima Moamera Gadafija.
Desetine „brigada" sa poljskim komandantima na čelu, uključujući i radikalne islamiste, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << tokom prošle godine su se borile protiv Gadafijevih odreda zajedno sa „Nacionalnom oslobodilačkom armijom". Tako je sebe nazvalo udruženje koje je okupljalo dezertere iz redovnih Gadafijevih snaga i civile koji su se pridružili vojnicima. Sada je armija struktura koja je potčinjena Nacionalnom prelaznom savetu, koji je priznala OUN. Ali moćne „brigade" i klanovi koji stoje iza njih sve do danas u zemlji izvode vlastite akcije i kontrolišu mnoge ključne objekte. Među njima su vladine zgrade, pa čak i aerodrom u Tripoliju.
Sada premijer traži pomoć kod, prema njegovim rečima, „ćutljive većine" stanovništva da bi mu ona pružila pomoć u borbi protiv haosa. Njegove reči su upućene onima kojima treba stabilnost, smatra vodeća naučna saradnica Instituta za studije o Istoku Ruske akademije nauka Jelena Melkunjan.
Vlada ne kontroliše sve oružane formacije u Libiji. U zemlji ima puno neevidentiranih naoružanja i niko nema nameru da ih vrati. To prouzrokuje haos i anarhiju, o čemu je rekao šef države kada je stanovništvo pozvao da pomogne da se okonča ovo stanje stvari. Vlada ne može da savlada taj problem.
Uostalom ne slažu se svi sa takvim tumačenjem događaja. Izjava libijskog političara trebalo bi pre da se shvati kao odjek borbe između klanova, ubeđen je zamenik direktora Instituta za Afriku Ruske akademije nauka Dmitrij Bondarenko.
Oni koji su došli na vlast još uvek se nisu pokazali kao ljudi koji su odani idealima demokratije, pravednosti i slobode. Zato je neizbežna međusobna borba pobednika. Oni su predstavnici različitih snaga, da ne spominjemo lične ambicije lidera. Sa tačke gledišta revolucionarne logike prirodni su pozivi na borbu protiv njih. Ispunili su svoju misiju koja se odnosila na pobedu nad Gadafijem, pa sada postaju opasni za druge političke snage.
El-Kibov govor u kojem je izrazio neprihvatanje federalizma prethodio je događajima u istočnoj oblasti Kirenaici sa bogatim nalazištima nafte. U utorak na sastanku 3 hiljade poglavara u gradu Bengaziju proglašena je njena autonomija. U Tripoliju je ovaj korak nazvan rezultatom „strane zavere". Konfrontacija centralnih vlasti i regiona dovela bi do još veće anarhije, pretpostavlja Jelena Melkunjan.
Pored pretenzija koje se odnose na samostalnost, u Kirenaici se razvija pokret Tuarega, koji isto tako traže formiranje vlastite države. Postoje i druga plemena koja ne prihvataju pokoravanje centralnoj vlasti. Sve bi to moglo rasklimati situaciju u zemlji.
Iza izjava o neprihvatanju federalizma nazire se težnja da se nađe neki model u kome bi različiti regioni zemlje bili zadovoljni svojim položajem i imali veće mogućnosti za iskorišćavanje svojih resursa. Na primer Gadafi se slabo brinuo o istočnim regionima, pa je Kirenaika egzistirala u strašnom siromaštvu, iako iz nje potiče skoro celokupna libijska nafta.
Što se pak tiče autonomnih tendencija u regionima, one, baš kao i naoružane „brigade", ne samo da čine centralne vlasti slabijim, nego i doprinose da Libija postane manje privlačna za strane investivije. U jednoj takvoj situaciji, u uslovima vladajućeg haosa, nemoguće je razvijati politički proces, baviti se ekonomijom i potrebama stanovništva.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
Pogledaj vesti o: Gadafi, Moamer Gadafi
