Izvor: Politika, 22.Feb.2011, 23:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Državljani Srbije odsečeni u pustinji
Radnici srpskih kompanija svedoče za „Politiku” o tome kako preživljavaju na naftnim poljima u pustinji i libijskim gradovima Tripoliju, Ras Lanufu i Bengaziju
Radnici srpskih kompanija na naftnim poljima širom pustinje u Libiji očajni su jer ne mogu da se domognu Tripolija. Nekoliko mašinskih inženjera koji se nalaze odsečeni na naftnoj platformi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Sariru, 1.200 kilometara od Tripolija, poslali su juče mejlove svojim kolegama u Tripoliju apelujući da ne budu zaboravljeni prilikom evakuacije.
Prema rečima jednog od zaposlenih u kompaniji „Pesing”, koji se trenutno nalazi u Tripoliju, Srbi u glavnom gradu Libije strahuju da njihove kolege na naftnim poljima mogu biti napadnute.
„Ukoliko ovde u Libiji dođe do većih sukoba, naši ljudi u pustinji su u mnogo većoj opasnosti nego mi ovde u Tripoliju. Oni su u lošijoj poziciji jer ako neko krene da osvoji naftnu platformu, postoji strah da će je zapaliti”, piše za „Politiku” u elektronskoj prepisci jedan od menadžera u firmi „Pesing”, čije ime ne objavljujemo radi njegove bezbednosti.
Prema njegovim rečima, radnici na platformama su u strahu od plaćenika koji dolaze iz Čada i Nigerije preko pustinje u nameri da „osvoje naftna polja”, a više nisu sigurni ni da li su to „Gadafijevi ljudi ili ne”.
„Najkritičnije je onima u pustinji jer su tamo juče dobili naređenje da se evakuišu, ali oni se nalaze u kampu, dok su veze u prekidu. Tamo ima oko pedesetak ljudi, i to osam Srba, pet Hrvata, četiri Bosanca, jedan Italijan, četiri Pakistanca i 15 Filipinaca. Oni čekaju da im se pridruži još ljudi iz okolnih kampova, kako bi svi bili u jednom povećem kampu koji je mnogo sigurniji od ostalih”, kaže naš sagovornik i dodaje da oni imaju „ozbiljan problem oko evakuacije jer pustinjom ne mogu da mrdnu budući da ima puno bandi koje pljačkaju”.
Kako kaže, oni imaju informaciju da je opljačkan nemački kamp firme „Man”.
„Imamo informaciju i da je jedan naš kolega, inače šef gradilišta, pokušao iz Komsa da automobilom stigne do Tripolija, ali mu nije bio dozvoljen ulaz u Tripoli. I vojska i policija kontrolišu ulaze! Kada bude bila evakuacija i mi ćemo pokušati da alternativnim putevima dođemo do aerodroma”, kaže naš sagovornik u Tripoliju i dodaje da se ukupno 46 zaposlenih u „Pesingu” nalazi u Libiji, od kojih samo četvoro u Tripoliju.
On kaže da je petoro njihovih kolega u Sariru, udaljenom 1.200 kilometara od Tripolija, petorica su u Al Zuvaji na udaljenosti od 50 kilometara, a 31 se nalazi u mestu Koms na 130 kilometra od Tripolija prema Bengaziju.
Naš sagovornik objašnjava da je situacija u Tripoliju trenutno „neprijatno mirna”.
„Uglavnom preko dana ljudi idu u nabavku pa se posle pozatvaraju u kuće i čekaju šta će se desiti. Polako su počele i komšije Libijci da se organizuju i čuvaju svoje krajeve, što je slučaj i u delu grada u kojem se ja nalazim”, kaže on i dodaje da se na ulicama često puca bojevom municijom i da i vojska i demonstranti imaju oružje.
„Oružje je na sve strane! Ne izlazimo jer je opasno, a vojska kaže da će svakoga koga uhvate na ulici na mestima okupljanja ili zarobiti ili pucati na njih jer ih smatraju demonstrantima. Uglavnom ima dosta pucnjave i tuča, povređenih i poginulih je mnogo”, ističe naš izvor u Tripoliju i dodaje da su svi juče dobili 30 libijskih dinara kredita na mobilnoj mreži 091, pri čemu uopšte ne znaju ko im je uplatio taj novac.
On kaže da je iznenađen izveštavanjem svetskih TV mreža, čije izveštaje prate preko satelita. Prema njegovoj oceni, mnoge informacije su lažne poput one da je bilo bombardovanja Tripolija.
I državljani Srbije koji se nalaze u Ras Lanufu potvrđuju za „Politiku” da, prema njihovim informacijama, nije bilo bombardovanja civilnih ciljeva u Tripoliju i Bengaziju, već samo skladišta municije u gradovima Al Zuvaja i Misurata.
„Zbog jake kiše ljudi nisu u ponedeljak uveče izašli na ulice. Od demonstranata sam čuo da oni očekuju da će ovo u Tripoliju trajati najmanje 10 dana. Oni su spremni da poginu. I neće odustajati”, kaže jedan od zaposlenih u kompaniji „Petrolkomet” čiji radnici se nalaze u Ras Lanufu, na pola puta između Tripolija i Bengazija.
„Rafinerija u Ras Lanufu je zatvorena, tako da tamo pogoni za polietilen i etilen ne rade i objekat čuva vojska. Naši Radnici u Ras Lanufu su dobro, kao i sve naše kolege po naftnim poljima. Situacija na poljima je takva da vlada potpuno rasulo, većina Libijaca je pobegla, a ostali su stranci koji čekaju da budu evakuisani”, piše nam naš izvor.
Dok se juče bezmalo celi dan u Srbiji spekulisalo kada će avioni za evakuaciju državljana Srbije poleteti iz Beograda, naši sagovornici iz Tripolija i Ras Lanufa kažu da je njima još juče pre podne potvrđeno iz ambasade Srbije u Tripoliju da tog dana neći biti evakuacije.
„Potvrđeno nam je iz ambasade da će biti evakuacija možda sutra (sreda). U Tripoliju je policijski čas od 19 do 7 časova tako da nema ni govora o noćnoj evakuaciji”, piše sagovornik iz Ras Lanufa, a sagovornik iz Tripolija ističe da smatra da „naša ambasada u Tripoliju jednostavno nije u mogućnosti da okupi sve građane Srbije”.
Nenad Radičević
objavljeno: 23.02.2011.
